SELO RAKOVAC, PODNO FRUŠKE GORE
Svega ima samo Tita nema

Raspitivanje kod meštana je i dalje na mnogim mestima u Srbiji jedini način da se stigne do neke znamenitosti, pa je zato tabla na kojoj je pisalo „Gradina” bila olakšanje i siguran znak da je namernik na dobrom putu. Malo uzbrdo, posle odvajanja od glavne ceste, na zaravni se izdižu ostaci nekadašnjih zdanja. Svedoci vremena od praistorije, do Srednjeg veka.

Malo selo podno Fruške gore, a gotovo prekoputa Novog Sada, zove se Rakovac. Neveliko mesto, ne veće od dvadesetak kvadratnih kilometara i sa malo više od dve hiljade stanovnika, ima čime da se predstavi gostima. Zapravo, pravo je iznenađenje. Jer, na tom relativo malom prostoru ima arheologije, istorije, kulturnog nasleđa, prirodnih lepota …

Uzvišenje Gradac je mali plato na kojem se smestila istorija. Preko puta je dečji vrtić. Radni je dan, vreme sunčano, mališani šetaju uređenim dvorištem. U gomili kamena, cigala, zidova, drvenih greda, teško je razaznati šta je šta. Čak i onaj ko ima znanja teško da bi se usudio da kaže šta sve krije Gradac.

– Svega je ovde bilo, a i sada svega ima – nekako sa tajanstvenim osmehom odgovori dečkić koji je izveo vučjaka u šetnju, pa zastao kod ruševine. – Danju se okupljaju znatiželjnici, uveče neki drugi.

Stavi kaiš vučku oko vrata i odoše.

Ostatke građevina napalo šiblje. Trnoviti šipak ne dozvoljava da se uđe. Stručnjaci kažu da je ovde prilikom iskopavanja nađen materijal koji svedoči o životu u praistoriji. Sedam hiljada godina pre Hrista ovde se razvila neolitska kultura, pa su stigli Rimljani, o čemu svedoče ostaci vile, onda je sazidana vizantijska bazilika, pa su podizane crkve i manastiri. I tako do 16. stoleća, kada je život stao. Došli Turci i nestala Gradina.

Put sa Gradine vodi ka Stručici, delu naselja po kojem je spomenik podignut na tom mestu dobio ime. Sredovečna gospođa zaustavlja automobil.

– Dokle, mogu li sa vama, znam da je korona sve uplašila, nema je, časna reč – izusti u dahui uhvati se za kvaku. Uđe, sede, pa kada je čula da je cilj spomenik partizanima, raspali.

– To je sramota ovog društva, pišite slobodno. Moj otac je iz rata izašao sa činom pukovnika. Stalno je govorio da se nije za ovo borio, nezadovoljan nekim stvarima koje je gledao. Srećom nije živ, da danas vidi za šta se borio. Ovaj spomenik je ruglo, mesto gde se okupljaju narkomani. Ja živim do njega, prva kuća…

 

Tekst i fotografije Ognjan Radulović

Opširnije pročitajte u našem štampanom izdanju