ИНДИЈА ГОРИ У ВРТЛОГУ КОРОНЕ
Свеобухватан, немилосрдни очај

Индијцима, а међу њима и многим лекарима, неочекиван је био апокалиптични други талас короне са којим се суочавају. До децембра 2020. живот у главном граду, 26-милионском Њу Делхију и другим деловима земље се скоро нормализовао. Богомоље су отворене за служење, настављени су политички скупови и поново приређивана чувена велика индијска венчања.

У марту је број оболелих од вируса почео да расте у многољудној, индустријски развијеној западној држави Махараштра, са главним градом Мумбаијем, некадашњим Бомбајем. „Мислили смо да ће то бити као први талас. Увек расуђујете из властитог претходног искуства.“, рекао је један лекар.

Данас је Индија, друга најмногољуднија земља на свету (готово 1,4 милијарде становника), средиште најстрашнијег облика пандемије што је довело до медицинске и хуманитарне кризе каква још није виђена. Иако се дневно пријављују на стотине хиљада нових случајева, неки стручњаци процењују да је реч о милионима заражених свакога дана; хиљаде премину, а још више смртних случајева не буде пријављено или регистровано.

У болницама понестају кисеоник, особље и кревети; импровизоване погребне ломаче горе и ноћу јер су крематоријуми преплављени. Клинике су даноноћно засуте позивима и молбама очајних пацијената или њихових породица, који траже пријем. „Не можемо ништа учинити док неко не оздрави или не умре“, рекао је горе поменути лекар. „Уколико бих данас успоставио болницу са хиљаду кревета, била би пуна за сат времена.“

Претња је да ће критичне залихе санитетског материјала и лекова нестати за неколико дана или сати, уколико већ нису. У неке болнице пацијенти могу, чак су и охрабрени, да донесу недостајуће лекове и залихе, уколико могу да их набаве. Неки су се окренули црном тржишту, плативши хиљаде долара за бочицу непотврђено делотворног лека ремдесивир, да би сазнали да је кривотворен, пуњен кокосовом водом и млеком, навео је исти лекар.

У његову и друге болнице већина пацијената долази таксијем или возилима чланова породице. Мало ко може себи приуштити луксуз хитне помоћи, зато што ниједна није доступна, или што су приватне компаније подигле цене усред бескрајне потражње. Кад стигну, многи пацијенти се задржавају у хитним службама, где могу добити мало кисеоника – и тренутно олакшање – чак и ако им на крају буде одбијен пријем. Понегде су људи умрли и на паркингу болница.

 

Пише Борислав КОРКОДЕЛОВИЋ

Опширније прочитајте у нашем штампаном издању