Живот у Картуму, главном граду Судана, неподношљив је. Док се на улицама воде борбе у грађанском рату, народ је заробљен у домовима без струје, воде, а ускоро ће потпуно понестати и хране. Ни дипломате не могу да напусте град јер су запаљени авиони и делови аеродрома. Звуци експлозија чују се и дању и ноћу, небо је прекривено димом, сви су у страху и неизвесности, на ивици очајања. Милион и по становника је у клопци и они желе да побегну на југ земље јер тамо нема борби. Картум је град духова, празних улица јер нико не напушта свој дом. Слика Бајрама је сабласна. И ако се неко усуди да изађе из стана, одлази до Нила да се напије воде и брзо се враћа кући, у заклон испод намештаја јер је гранатирање непрестано. Све продавнице су затворене. Не могу да се купе основне животне потребштине. Више од хиљаду Европљана заглављено је тренутно у Картуму, без могућности, а евакуација је кренула и до тренутка затварања овог броја, евакуисано је…
Судан се суочава са политичким и економским изазовима који су се поново укрстили још прошле године, што се поклапа са повећаним насиљем паравојне снаге, као и антивладиним демонстрацијама у Картуму.
У игри престола су два генерала: Абдел Фатах Ал Бурхан, лидер Суданских оружаних снага и Хемети, шеф паравојске која се зове „Снага за брзинске реакције”.
Насиље се појачало у осталим деловима земље током ове године, посебно у вечно спорној западној области Дарфур, као и унутрашње борбе за моћ између војске и паравојних елита Мухамеда Хамдана Дагалоа, познатог као Хемети. Од 2019. године је један од најбогатијих људи у Судану, захваљујући својој компанији која је имала широк спектар пословних интереса укључујући инвестиције, рударство, транспорт, изнајмљивање аутомобила, гвожђе и челика.
Почетком јула 2019, Хемети се сматрао најмоћнијом особом у Судану. У име Прелазног војног савета, те године потписао је политички споразум, тачније нацрт уставне декларације заједно са Ахмедом Рабејем у име „Снага за слободу и промене”, покрета који је позивао на смену председника Судана Омара ал-Башира. То се сматрало главним кораком у транзицији Судана ка демократији.
Хемети је учествовао у суданском државном удару 2021, али се од тада дистанцирао од њега, а пре само два месеца назвао је то својом грешком. Коментари су били део растућег раздора између њега и генерала Абдела Фатаха Ал Бурхана. Пре само месец дана мобилисао је паравојну „Снагy за брзинске реакције” против Ал Бурханове Владе, тврдећи да је заузео кључне владине локације, иако је Ал Бурхан то оспорио. Од пуча у октобру 2021, војна и паравојна елита боре се за своје циљеве, док се економски пад и криза глади у Судану настављају.
Пише Никола Тодорић
Опширније прочитајте у нашем штампаном издању