Глобална глад достиже највиши ниво у последњих неколико година, док се хуманитарна помоћ Уједињених нација у храни смањује због наглог пада финансирања, упозоравају УН.
„Тешка глад се удвостручила, а стање глади проглашено је на две локације. Исте земље су заробљене у разорном кругу глади, који подстичу сукоби и додатно погоршава недостатак финансијских средстава“, рекла је директорка Светског програма за храну УН (WFP) Синди Мекејн, преноси Политико.
Извештај упозорава да та бројка вероватно не показује право стање на терену, јер 18 земаља није имало употребљиве податке, што представља најнижи ниво покривености у последњој деценији.
По први пут у десетогодишњој историји извештаја, глад је потврђена истовремено у Гази и Судану, обе као последица сукоба и ограниченог приступа хуманитарној помоћи. Сукоб је био главни узрок глади у 19 земаља, у којима више од 147 милиона људи треба хитну помоћ у храни, што представља више од половине глобалног укупног броја. Ескалација сукоба на Блиском истоку већ ремети глобална тржишта ђубрива и енергије, додатно оптерећујући земље зависне од увоза хране, које су и пре тога биле у кризи, додаје се у документу.
Према обимном извештају УН, број људи у најкритичнијим фазама акутне глади нагло је порастао од 2016. године, док је финансирање за решавање тог проблема опало.
Око 1,4 милиона људи било је на ивици глади прошле године у шест земаља и територија, у поређењу са 155.000 у 2016, наводи се у Глобалном извештају о прехрамбеним кризама који су објавили Организација УН за храну и пољопривреду и Светски програм за храну УН. С друге стране, хуманитарна и развојна потрошња за прехрамбене кризе пала је на ниво из 2016-2017. године, уз пад америчке помоћи од скоро 57 одсто прошле године и значајна смањења у Немачкој, Француској, Холандији и Уједињеном Краљевству.
Светски програм за храну УН је прошле године изгубио више од 2,6 милијарди долара финансирања и 6.000 радних места након што је администрација америчког председника Доналда Трампа укинула главни америчку организацију за страну помоћ УСАИД, док су тешко погођене и друге УН агенције, укључујући ФАО.
Дакле, новца за гладне нема, али за оружје има – напретек. Владе широм света потрошиле су прошле године укупно 2.887 милијарди долара на бродове, авионе, ракете и друго оружје, показују нови подаци Стокхолмског међународног института за истраживање мира (СИПРИ). То је највиши ниво војне потрошње икада забележен.
Приредила Милица Стаматовић
Опширније прочитајте у нашем штампаном издању