Дан након прославе Ускрса, на којој, први пут од почетка папства није држао мису, али се појавио у специјалном аутомобилу и на балкону – у 89. години, преминуо је папа Фрања. У објави Ватикана, написано је да се „јутрос у 7.35 римски бискуп Фрања вратио у кућу очеву“. У објави се још наводи да је папа пао у кому пре него што је преминуо. У том медицинском документу се наводи да је папа претходно имао акутну респираторну инсуфицијенцију због упале оба плућна крила, као и артеријску хипертензију и дијабетес типа 2.
Од поглавара Римокатоличке цркве, након 12 година папства, опростио се читав свет, а на саму схарану 26. априла дошли су многи највиши званичници, најмоћнијих земаља света, али и стотине хиљада верника.
Хозе Марио Бергољо био је први папа из Језуитског реда, први из Јужне Америке и са Јужне хемисфере и први рођен или одрастао ван Европе од сиријског папе Гргура Трећег из 8. века.
Од својих претходника папа Фрања се истицао и по несвакидашњим делима за једног поглавара Римокатоличке цркве. Тако је, како би их одвратио од поновног уласка у оружани сукоб, 2019. године пољубио ципеле супротстављеним лидерима Јужног Судана. Пре девет година на Велики четвртак прао је ноге мигрантима оба пола различитих вероисповести у центру за азил изван Рима. Више пута то је чинио и затвореницима. |
Рођен у Буенос Ајресу у Аргентини, Бергољо је био инспирисан да се придружи језуитима 1958. године након опоравка од тешке респираторне инфекције због које му је уклоњен део плућног крила. Касније се присећао да му је медицинска сестра спасила живот, одлучивши да удвостручи дозу лекова које је примао.
За католичког свештеника рукоположен је 1969. године, а од 1973. до 1979. обављао је дужност језуитског провинцијског старешине у Аргентини. Постао је надбискуп Буенос Ајреса 1998. године, а папа Јован Павле Други га је прогласио кардиналом 2001. Те исте године у децембру предводио је аргентинску Католичку цркву током немира у Аргентини, а администрације Нестора Кирхнера и Кристине Фернандез де Киршнер сматрале су га политичким ривалом.
Након оставке папе Бенедикта Шеснаестог 28. фебруара 2013. године, папска конклава је 13. марта изабрала Бергоља за његовог наследника. Он је одабрао Фрања за своје папско име у част светог Фрање Асишког.
Током свог јавног живота, Фрања се истицао по својој понизности, нагласку на Божјем милосрђу, међународној видљивости као папе, бризи за сиромашне и посвећености међурелигијском дијалогу. Истицао се и толерантним ставом према члановима ЛГБТ+ заједнице и био велики критичар необузданог капитализма, конзумеризма и претераног технолошког развоја. Залагао се за борбу против климатских промена, за универзално укидање смртне казне, називјаћи је суштинским злом.
У међународној дипломатији, папа Фрања је критиковао пораст десничарског популизма, позивао на декриминализацију хомосексуализма, помогао је да се обнове потпуни дипломатски односи између САД и Кубе, преговарао о споразуму са Кином који би дефинисао колики утицај Комунистичка партија има у именовању кинеских бискупа.
На опаске које су стизале због тога што се последњих година појављивао у колицима, у својој последњој књизи „Нада“ објављеној средином јануара у више од 100 земаља истовремено, Фрања је одговорио: „Црквом се управља главом и срцем, а не ногама“.
Приредила Милица Стаматовић
Опширније прочитајте у нашем штампаном издању