Улицама Новог Сада недавно су, на дан Свете Тројице, прошетале Бачке краљице пожелевши својим суграђанима мир, благостање и берићет.
Поворку је чинило 15 богато окићених девојака са цветним крунама и мноштвом разних реквизита. На овај весели заборављени обичај, Марина и Милан Илин, њихова млада асистенткиња Маја Дурутовић и њихова “Фолклорика”, подсетили су Нови Сад како је то некад било, са намером да наредних година овај лепи обичај заживи поново. Музичку подршку пружио им је фолклорни педагог, свирач на традиционалним инструментима, гајдаш Вања Илијев.
Духови или педесетница је хришћански празник којим се прославља силазак светог Духа на апостоле у Јерусалиму, 50 дана након Исусовог ускрснућа. Овај празник славе католици, православци и многе друге хришћанске цркве и увек пада у недељу. Назива се још и Тројица јер је Христос обећао, Бог Отац дозволио, а Свети Дух сишао.
За Тројице је везан свесловенски обичај (како код православаца тако и код католика) да се свежим зеленилом ките куће, помоћне зграде, цркве, дворишта и улице села. Људи су плели венце од грана и цвећа. После три дана „тројичко зеленило“ су износили ван животног простора и уништавали га на ритуалан начин – бацали у воду, ватру, на дрвеће и кровове кућа. Остатке осушене траве и гранчица чували су као лековито средство или за заштиту од нечисте силе, непогоде, глодара-штеточина и инсеката.
Поред многих обредних игара и обреда за овај свети дан, постоји и Краљички обред или Краљице или Љеље. У девојачким Kраљичким обредима централну фигуру поворке представља Kраљица коју уз песму и игру воде по кућама и за то добијају награду. Срби су Kраљицу покривали белом марамом, шалом или белим пешкиром да би је сакрили од туђих очију. Веровало се да ће одмах умрети онај ко се усуди да јој погледа у очи. Девојке које су је пратиле облачиле су мушку одећу и биле украшене зеленилом.
У Банату све учеснице су биле окићене цвећем, на главама су носиле венце а у рукама држале гранчице врбе. Разним украсима, звончићима и цвећем китили су барјак – један од основних атрибута словенског обреда Kраљице. Суштина овог обичаја је у томе да Краљице својим песмама уласком у куће, свима својим доласком доносе само добро. Певају се песме намењене домаћици, домаћину, момку и девојци, жени која има сина за женидбу или кћер за удају и слично.
Поворка Краљица, пре свега има едукативан карактер, усмерен на млађе генерације којима треба да дочара шта осликава један период традиционалне игре и музике.
Овај заборављени обицај последњи пут је у овим крајевима забележен у Чуругу далеке 1853. године те је његов приказ био несвакидашњи догађај у Новом Саду.
Текст и фотографије Тамара Иваниш
Опширније прочитајте у нашем штампаном издању