Највеће маријанско светилиште (маријанско светилиште је посвећено Блаженој Девици Марији) у Србији јесте Црква Снежне Госпе на Текијама. Арапска реч „текија“ означава мирно почивалиште (место физичког и менталног одмора), обично поред путева и увек поред добре воде. Црква је римокатоличка.
Према предању, на месту садашње цркве налазила се средњовековна хришћанска богомоља посвећена Девици Марији, коју су Турци срушили 1526. године. Турци су у 16. веку саградили дрвену џамију са минаретом и малу текију са два дервиша по којој је добила име.
Ова светиња подигнута је у знак велике победе хришћанства над исламом и велике битке на Везирцу 5. августа 1716. године, у краћој борби недалеко од црквице Безгрешног зачећа Блажене Девице Марије. Уверен да је победа над освајачем извојевана заслугом Девице Марије, принц Еуген Савојски поклонио је петроварадинској цркви Безгрешног зачећа Блажана Девице Марије, икону Богородице са дететом – Исусом у наручју, коју је до тада као светињу носио у ратне походе и пред њом се молио за помоћ са неба за своју војску. Због своје чудотворности, ова је икона с временом постала предметом изузетног поштовања, а празник Снежне Госпе – даном највећег ходочашћа у ово маријанско светилиште у Петроварадину како од стране католика, тако и православаца и осталих хришћана међу којима је ово светилиште веома поштовано.
Госпи се обично моли за здрав пород, за срећу породице и за само физичко и духовно здравље. Постоје сведочанства у самој цркви, код излазних врата, где су људи остављали спомен на оздрављење, као захвалу Госпи.
Садашња црква (у неоготском стилу, са два торња и три звона у једном) саграђена је 1881. године. На задње кубе је постављен крст и полумесец као знак да богомоља припада двема религијама. Полумесец је положен испод крста, као симбол победе хришћанства над исламом августа 1716.
Према једној причи, у ноћи пред битку била је толико јака олуја, да је чак и снег пао, што је створило панику у турским редовима. Међутим, метеоролошка истраживања казују да ипак није било речи о снегу, иако су временске прилике те године биле врло неповољне. Лета су 1715. и 1716. била изузетно хладна, зиме оштре, па су многи из северних крајева бежали на југ. Могуће је да је Турцима иње личило на снег.
Спомен на ову величанствену победу чувају називи предела на којима се битка водила. То су Алибеговац, Татарско брдо, Пуцкарош, Занош, Карагач и Транџамент.
Текст и фото Тамара Иваниш
Опширније прочитајте у нашем штампаном издању