Организација уједињених нација за исхрану и пољопривреду направила је своју листу јединствених предела, попут оне коју има Унеско, на којој су произвођачи хране на најсуровијим и најнеобичнијим местима, често задивљујуће лепоте.
Шта је толико изузетно у гајењу шафрана у Кашмиру, у пиринчаним пољима по којима пливају рибе у Кини, у пољопривреди на перуанским Андима? Све ове „појаве“ су уврштене на листу Глобално важне баштине пољопривредних система (ГИАХС) јер су опстале током миленијума у суровим и неприступачним пределима захваљујући јединственом односу који је аутохтоно становништво имало и има према свом природном окружењу. Као планетарно јединствене, па према томе вредне посебне заштите и очувања како би се са њима упознале и генерације које ће доћи у наредним миленијумима, препознала их је Организација уједињених нација за исхрану и пољопривреду (ФАО) и уврстила на листу ГИАХС. Недавно су у Риму стручњаци ФАО овој листи додали тринаест нових фантастичних пољопривредних одредишта из Кине, Јапана, Египта, Јужне Кореје, Мекси- ка, Португала, Шпаније и Шри Ланке. Тренутно, Кина коло води на тој ФАО листи, са чак петнаест локација, од укупно педесет, колико их је, и са последњих тринаест, са целе планете уврштено на ГИАХС листу. Према речима генералног директора ФАО Хосе Грациано да Силве, Организација УН за исхрану и пољопривреду активно се бави препознавањем таквих локација, а ГИАХС је део главног програма који има циљ да промовише одрживи систем производње хране. – Циљ је да међународна заједница препозна производњу хране која се базира на вештој употреби природних ресурса, штити здравље обрадиве земље и биодиверзитет – каже Да Силва.
Наставак можете прочитати у броју 3097.