Мало је трендова трансформисало глобални пејзаж у протеклом столећу тако драматично као урбанизација. На почетку 20. века било је само шеснаест градова са више од милион становника. Данас, према Брукинговим институцијама, америчкој невладиној организацији основаној пре 103 године, која окупља триста најумнијих из целог света, половина светског становништва живи у урбаним срединама. Половина свега што се произведе на нашој планети, произведе се у триста највећих светских метропола. Дакле, градови су кључни економски покретачи, не само у држави којој припадају, већ и регионално, па и континентално. На питање који ће од тих триста замајаца привредног раста у 2019. години доживети највеће промене, није лако одговорити. Јер, како објашњава БииСијев аналитичар, врло често на врх тописта избију појаве и економије због једног или два екстремна податка који, у ствари, представљају неку врсту статистичке аномалије. Тако се Даблин, по Брукинговом Глобалном метроонитору, налази на врху листе најбрже растућих економија у свету, мада је на ту позицију доспео не само због локалне економске активности, већ много више због корпорација које тамо послују амо на папиру, укључујући и многе банке. Иначе, на овој листи од триста најпросперитетнијих светских метропола, међу првих тридесет– шеснаест су кинески мегалополиси.
Наставак прочитајте у броју 3129.