Ђина Рајнхарт је гвоздена леди Аустралије. Не само по чврстини свог карактера, ставовима које заступа без обзира на критике, већ и, пре свега због тога, што је до престолног богатства на петом континенту стигла захваљујући експлоатацији и извозу руде гвожђа.
Рајнхартова је председник „Хенкок Проспектинга“, компаније коју је основао њен отац Ленг Хенкок две године пре него што се она родила. Хенкок, узгајивач стоке и пилот малих авиона, прелетао је залеђе свог имања и док је избегавао олују уочио је тамноцрвену боју на странама корита реке Тарнер у региону Пилбара. Пало му је на памет да скарлетна ниска стена, километрима дуга, може да буде руда гвожђа.
Био је у праву. Открио је највеће налазиште гвоздене руде на свету. Сакупљао је и истраживао узорке руде и открио да је много боља од оне која се користи у америчким челичанама, али је у то време аустралијска Влада била становишта да су минерални ресурси Аустралије ограничени и забранила извоз руде гвожђа. Лобирао је да се укине забрана и полагао право на најбогатија налазишта, склопивши споразум са Рио Тинтом шездесетих година прошлог века, који му је дао право на сталне накнаде за део руде гвожђа ископане у региону Пилбара. Хенкок је снажно заговарао повезивање аустралијских држава железницом којом би се превозиле руде и угаљ и подстицао развој лука на обе стране Аустралије. Ипак, остао је упамћен и као сецесиониста, крајњи десничар и неко ко се здушно борио против права Абориџина, иако му се још за живота спочитавало да је с Абориџанком имао ванбрачну ћерку.
Пословање Хенкокове компаније преузела је његова ћерка Џорџина, којој су тепали Ђина, када је он умро 1992. Наследство које је добила било је у стечају, могућности за развој посла биле су ограничене јер је много имовине већ било продато, или стављено под хипотеку. Завршила је англиканску школу за девојчице Свете Хилде у Перту, али иза ње није стајала диплома престижног факултета, мада је студирала економију, већ огромно искуство које је у девојачким данима стекла радећи уз оца.
Ипак, већ следеће године успела је да обезбеди нове дозволе за истраживање и почела да буши, како би утврдила исплативост новог рударског пројекта под називом „Рој Хил“. Прву милијарду аустралијских долара зарадила је већ 2006. године, 2011. је постала најбогатија особа у Аустралији, што је титула коју са мањим прекидима држи до данашњих дана, а 2012. је била и најбогатија жена на планети. Данас је на 46. месту најбогатијих људи света.
Када је кинеска економија почела да цвета почетком 21. века, потражња и цене за рудом гвожђа су порасле, а Ђина је до 2010. успела да привуче инвестиције јужнокорејског произвођача челика „ПОСЦО“ како би убрзала развој „Рој Хила“. Прве испоруке у Азију кренуле су 2015. Извоз јој је омогућио да исплати дуг, новац који је уложила у овај пројекат, од 7,2 милијарде америчких долара.
Пише Милица Стаматовић
Опширније прочитајте у нашем штампаном издању