Бар кад су милијардери у питању, биланс показује да капитализам, с времена на време, почиње да штуца. Јер, 2019. је друга година у последњој деценији која показује да, како по броју милијардера тако и по њиховом укупном богатству, ни најбогатији нису имуни на економ-ске (негативне) трендове и потресе на светским берзама. Тако последње „Форбсово“ пребројавање каже да на Земљи међу седам милијарди и седамсто милиона становника живе 2.153 милијардера, 55 мање него што су их новинари угледног америчког бизнис-часописа побројали прошлог марта. Од свих њих, рекордних 994, или чак 46 одсто, осиромашило је за дванаест месеци. Свеукупни, ултра богати су „тешки“ 8,7 трилиона дола-ра (један трилион –једнако милион милиона), што је четиристо милијар-ди долара мање него што су имали прошле године. И још, 11 одсто оних који су се лане нашли на „Форбсовој“ листи најбогатијих, прецизније 247, испали су са ње, што је највећи број богаташа-губитника од 2009. године када је чувена „сека“, како су тада те-пали светској економској кризи, била на свом врхунцу.Азијско-пацифички регион је нај-више погођен, са шездесет мање ми-лијардера на листи. Кина је „најгоре“ прошла – у односу на прошлу година сиромашнија је за 49 милијардера. Десету цифру на свом конту изгуби-ли су и многи богаташи из Европе, са Средњег Истока и из Африке. Обе Америке, и Северна и Јужна, подста-кнуте од стране економија у расту, Бразила и Сједињених Америчких Др-жава (САД), једина су два континента која имају више милијардера него што је то био случај 2018. У САД је по-стигнут рекорд: ова светска сила има 607 милијардера. Тај број укључује и њих четрнаест који су на листи дваде-сет најбогатијих људи на свету.
Наставак прочитајте у броју 3137.