Крајем 1943, наша позната сликарка Милена удала се за Американца Роберта Томаса Астора Гослена (рођ. 1921), којег је упознала после њене изложбе у Вашингтону која је отворена у мају 1943. Он је тада био на школовању у касарни Стјуарт у држави Џорџија. Причало се да се Гослен једно време представљао као далеки рођак богате њујоршке породице Астор, мада по свему судећи нису били у сродству… Он је био и остао један од најмистериознијих ликова из Милениног живота. У бројним књигама које се могу наћи на нашем тржишту, али и у Галерији која је посвећена Милени у Пожаревцу, можемо сазнати сâмо основне податке о тајанственом српском зету.
О њиховом познанству можда најбоље сведочи писмо које је Гослен послао Милениној мајци Даници. Ту пише да су се „… упознали код заједничког пријатеља чији је портрет она урадила. Био је сигуран да на њу није оставио никакав утисак јер, када ју је после извесног времена позвао на чај, Милена га се није сетила и одбила је позив“.
Међутим, Гослен је био упоран и на крају је убедио да се виде. На првом састанку, седели су у башти хотела; било је веома топло, пили су хладан чај и јели колаче. Гослен је предложио да му она уради портрет а Милена је пристала. Читавог лета, он је седео пред њом, пет дана у недељи, по два сата, док је она радила слику. Силно се заљубио, али се плашио да јој то призна…
Када је почетком децембра добио неколико дана одсуства, Милена и он се налазе у Вашингтону. Стигао је на договорено место много пре ње. Прикупио је сву храброст и упитао да се уда за њега. Током веридбе, договорили су да кроз три недеље она дође дâ се венчају. Госленова мајка и Милена дошле су уочи Божића у мали индустријски град у Северној Каролини у коме је он тада службовао.
Дана 24. децембра 1943. венчао их је бележник у малој соби општинске зграде. Милена је лично у „New York Papers“ послала текст за објаву о венчању, свесна значаја рекламе и ПР-а за свој рад.
Крајем децембра 1944, Милена се са супругом сели у нови стан у 88. улици у Њујорку, где су провели три најсрећнија месеца. Стигла јој је и нова понуда да изради декор и скице за костиме за балет „Сан летње ноћи“ за веома велики хонорар. Назирао се крај рата у Европи, а Милена се надала скором сусрету са родитељима…
Али изненада, после ноћи проведене у бару хотела „Плаза“, где су попили по неколико коктела и плесали, а потом одласка у италијански ресторан, где су вечерали…. она је преминула од срчаног удара у уторак 6. марта 1945.
Познато је да Миленина мајка Даница никада Гослену није опростила што је кремирао ћеркине посмртне остатке ради лакшег транспорта за Србију. Миленино тело је кремирано са идејом да се урна са посмртним остацима пренесе у Пожаревац. Али, комунистичке власти Југославије нису Гослену одобриле визу; на Милену и Даницу су гледали као на „остатке труле буржоазије“, тако да је урну са пепелом морао дâ преда оцу Бруну у Риму.
Извор: РТ Балкан/ Марина Булатовић
Опширније прочитајте у нашем штампаном издању