Тупижница је планина у источној Србији и простире се између Књажевца и Бољевца. Највиши врх Тупижнице налази се на 1162 метра надморске висине. Сам врх називају Глоговачки врх, па Бучјански камен, па Ласовачки врх, али и Леденички врх. Један врх, а толико имена. Добро, и Тупижницу зову још и Ласовачка планина, а и „острвска планина“ будући да је са свих страна окружена низином. На самом врху сместила се једна печурка од бетона. Отровна печурка. Црвена са белим тачкама. Или туфнама. Мухара или Amanita muscaria. Дакле, и она има више имена.
Планина је тајанствено лепа и недовољно и истражена и посећена. Најчешћи посетиоци су планинари. Посебно у мају када се традиционало одржава републичка акција „Дани јоргована“. Ми нисмо чекали мај. Тупижницу смо посетили у фебруару јер питање „Колико сам битан?“ морало је некако да буде постављено баш ових дана. На Тупижници. Пошто је то планина смештена између митског Ртња и још више митске Старе планине, па питања попут „Питам се питам“, која нам отварају видике морају бити постављена баш ту.
Иначе, „Питам се питам колико сам битан“ је питање које себи поставља Курт, главни јунак серијала књига за децу чувеног норвешког писца Ерленда Луа, а на основи које је направљена интересантна представа за децу у позоришту „Бошко Буха“. У овој причи, Курт, возач виљушкара, постао је несигуран у себе због високог друштва у којем се нашао. Зато са својим сином полази у потрагу за неким својим великим делом, које ће му омогућити да и он постане веома битан у окружењу.
Наше пешачење стазом од Бучја према врху Тупижнице некако је пратило управо ово питање, па су се неке мисли, бриге, надања, осећања ређали док смо пролазили кроз село, шуме, верали по стенама, пролазили кроз маглу, дружили са сунцем. И питали смо и питали се и дошли до неких одговора. Ево, све је записано…
Пише Весна Тодоров
Фотографије Милка Јевтић Рајковић
Опширније прочитајте у нашем штампаном издању