ФЕНОМЕН КОЈИ ТРАЈЕ
Зашто волимо волимо овог писца?Зато што се не боји да нам каже да постоје догађаји које не можемо зауставити, који се морају догодити, ма колико се трудили да их спречимо. Зато што нам поручује да нам свет неће ништа поклонити и да морамо украсти живот ако желимо да га имамо. Зато што болно искрено признаје да ни сам не зна како да задржимо оне које волимо
Пише Светлана Прерадовић
Фотографије Вулкан издавштво и архива
Израз бестселер се везује за све више књига и аутора, али, ретко који међу њима постиже то што је успео Гијом Мусо – свако његово дело већ више од две деценије стиче светску популарност.
„И с последњим дахом схватам све: да време не постоји, да је живот једино што имамо, да га никада не треба презрети, да смо сви ми једно, и да ће нам оно најважније увек измицати“, рекао је једном приликом француски писац Гијом Мусо.
Можда ћете рећи: „Да схватимо да ће нам најважније ствари скоро увек измицати и да је живот путовање без гаранција, није нам потребан нико, па ни Гијом да нам то каже.“ Али разлика је у томе што ће вас кроз ту животну авантуру Мусо, сада већ култни француски писац чијих је више од 20 романа продато у 11 милиона примерака и преведено на 42 језика широм света, провести маестрално, раскошно онеспокојавајуће и неодољиво у исто време.
И то је оно што га, упркос покушајима такозване књижевне елите да омаловажи његове „лаке трилере“ сврстава у сам врх савремене француске књижевности, раме уз раме са Мишелом Уелбеком, Фредериком Бегбедеом и Марком Левијем. Уосталом, Мусоа је публика широм света, као и у Србији, заволела без задршке и калкулације и пре него што се књижевни мејнстрим поклонио овом генију мистерије, додељујући му 2021. награду „Рејмонд Чендлер“, најпрестижније признање у оквиру италијанског Фестивала Ноар – јединствене уметничке платформе која обухвата филм, књижевност, телевизију и нове медије – за животно дело у области трилера и ноара.
Одговор на питање зашто је Мусо уникатан комплексан је таман колико су комплексни и ликови његових романа – зато што је један од нас. И зато што је Мусоова мистерија само мизансцен за дубоке људске приче које нам тако упорно и бриљантно сервира. Свако од нас могао би бити између корица његових књига.
Ништа другачије није ни са његовим најновијим романом „Анжелик“, у издању Вулкан издаваштва. Заплет почиње оног тренутка када полицајац Матијас на молбу студенткиње виолончела Луизе Коланж креће да разгрће мистерију смрти њене мајке, примабалерине Стеле Петренко. Од тог момента Мусо нас убацује у прави ролеркостер напетости који нас води од улица Париза до магловитих канала Венеције и суочава нас са чињенцом да решење мистерије лежи у животу који бисмо желели да водимо, љубави која би могла да нам се деси и места за које се још надамо да ћемо га наћи.
„Говорим о стрепњама нашег времена, људима који више не могу да разговарају једни са другима на цивилизован начин. Једна од главних тема моје књиге је озлојеђеност, горчина… Веома је тешко признати себи да не живите живот какав заслужујете. Ову фрустрацију осећамо и у данашњој Француској“, каже француски мајстор неизвесности о свом новом роману.
Једноставно је, Мусоови јунаци су људи различитих узраста, полова, образовања, али згуснути и сабијени у надолезећем страху пред неминовним – животом. То свакако није нешто са чим се не сусрећемо свакодневно, зар не!
Оно што га чини јединственим јесте то што његови ликови имају полифонијску структуру – подједнако су убедљиви и артикулисани као мноштво гласова. Управо зато је француски дневник „Фигаро“ 2016. године прогласио Мусоа пети пут заредом најпродаванијим писцем у тој земљи.
Уз Мусоово име, можемо рећи деценијама, иде та одредница – најпродаванији. Бестселер! Управо у том трајању јесте суштина феномена Мусо. Ако се осврнемо на стварно значење у књижевности толико рабљене речи бестселер, долазимо до закључка да овом писцу заиста припада.
Бестселер је назив за књигу која одмах по изласку из штампе, обично краткотрајно, постаје најпопуларнија и достиже високе тираже, било због актуелности теме, било због моде, тренутног укуса, потребе или пропаганде. Тако је бар у Речнику књижевних термина објашњена одредница посвећена овом књижевном феномену. „Проблем“ са Мусоом је што та „тренутна популарност“ траје дуже од две деценије, од његовог дебија „Скидамаринк“, објављеног 2001.
Све што је дошло после је историја… Јер, када се, након тешке саобраћајне несреће коју је преживео, у роману „Само буди“ (овде објављеном 2004. такође у издању Вулкан издаваштва), упустио у флерт са оностраним појавама и искуствима оних који су се „вратили“ из клиничке смрти, Мусо је већ цементирао статус једног од најтраженијих, најубедљивијих и најпродаванијих писаца. Овај трагични дневник о туговању и љубави, оглед о томе да ли постоји живот после смрти, психолошка анализа детињих траума које ће постати кошмар са покровом страха од неизбежне коначнице, избациће, вулканском снагом, на површину сав Мусоов таленат. Све чега се након тога латио претварало се у милионске тираже. И то с непобитним разлогом.
Феномен бестселера занимљив је управо због тога што је мало оних који га постижу у дугом трајању. Један од таквих је баш Мусоов литерарни узор Стивен Кинг, иза ког је више од 200 романа, новела и прича, више од 350 милиона продатих примерака и десетине филмских блокбастера снимљених по његовим делима. Можда Мусо никада неће досегнути ове бројке (јер Кинг је Кинг), али имајући у виду квалитет, таленат и животну доб, свакако једног тренутка може постати европска инкарнација Стивена Кинга.
Напослетку зашто још волимо Мусоа и зашто читаоци у свету и Србији са дервишком посвећеношћу ишчекују сваки његов нови роман? Зато што се не боји да нам каже да постоје догађаји које не можемо зауставити, који се морају догодити, ма колико се трудили да их спречимо. Зато што нема проблем да нам саопшти да понекад морамо окренути страницу да бисмо на следећој написали нешто ново. Зато што нам поручује да нам свет неће ништа поклонити и да морамо украсти живот ако желимо да га имамо. Зато што болно искрено признаје да ни сам не зна како да задржимо оне које волимо.
Или зато што нам је већ једном, као и у новој књизи Анжелик, самим насловом своје књиге поручио: Живот је роман.