Темељи на гробовима
ТАЈНА ЗГРАДЕ НАРОДНЕ СКУПШТИНЕ

Посланик Радикалне народне странке Пуниша Рачић извукао је пиштољ и убио посланике Павла Радића и Ђуру Басаричека. Неколико месеци почетком те давне 1928. године трајао је њихов вербални сукоб у Скупштини, а онда је Рачић током заседања повукао обарач и окончао спор. Ороз је повукао још један посланик, али је пуцао у себе. Бивши републички министар полиције, тада посланик Влајко Стојиљковић, оптужен за ратне злочине на Космету, пред полицијом и новинарима априла 2002, у сумрак, на степеништу испред главног улаза у Скупштину пуца себи у главу. А две године раније, црни дим покуљао је из овог објекта. Запаљена је и опљачкана у петооктобарским демонстрацијама и нередима.

Има ту још неколико непријатних „ситница“ из њене безмало стогодишње историје. И онда се истраживачи прошлости Београда питају да ли је краљ Петар Први требало да се оглуши на упозорење Спасеније Јовановић да на овом месту не гради Народни дом. Спасенија је била пророчица, а неко је негде забележио да је Петар Први Карађорђевић волео да ослушне шта мисли Спасенија када је доносио поједине одлуке. Пре него што је Петар положио камен темељац те 1907. године дорћолска гатара је казала да то не треба да се ради на том месту и изјавила „да Срби зидају нешто што им неће служити ни сто година“. И још је рекла да ће та „уклета“ зграда да сахрани два краља пре него што буде завршена. А завршена је три деценије после полагања камена темељца.

Било је што је било, данас је то што јесте, али чињеница је да на целом том потезу, испод темеља зграде, али и у повећем кругу око ње, леже остаци покојника. И да стручњаци ових дана, када је почело припремање терена за градњу подземне гараже, налазе остатке из минулих времена.

Велики посао имају овде археолози. У једном делу око Скупштине рашчишћавали су остатке грађевина које су страдале у савезничком бомбардовању 1944. Спорадично из земље после два миленијума израњају остаци керамичких посуда, предмета за свакодневну употребу и остаци покојника. Не чуди. У време када су Римљани газдовали Сингидунумом, од Калемегдана па све уз Булевар краља Александра, одвијао се живот. Војно и цивилно насеље, некрополе, као и миљокази уз римски пут, данашњи булевар у правцу ка Смедереву.

Шта крије земља око Скупштине и шта археолози могу да очекују? Археолог и руководилац ископавања Милорад Игњатовић каже: „Истражујемо археолошко налазиште антички Сингидунум и то је највеће археолошко налазиште на територији града. Очекивања су да ће се наћи остаци римске некрополе, јер је раније дуж Косовске улице било доста налаза из 3. и 4. столећа. То су потврдила и заштитна археолошка ископавања обављена крајем осамдесетих година прошлог века.“

 

Пише О. Радуловић

Опширније прочитајте у нашем штампаном издању