Да ли сте чули за плаве зоне, пет региона у свету где живи највише особа старијих од 100 година? али, није неопходно да се преселите у најздравије делове планете, колико је важно да сазнате тајне дуговечних људи – како живе, каква им је исхрана, какве су им навике и да то примените у свом животу, колико је могуће
Такозване „плаве зоне“ су настале као резултат седмогодишње истраживачке експедиције Националне географије, аутора Дана Бетнера, а главна идеја била је да се пронађу најдуговечнији људи на планети како би се од њих узео „пелцер“ за дуг живот. То су она подручја где људи дочекају дубоку старост а постоје, веровали или не, и у Европи. Та места су: Италија (Сардинија, област Нуро), Грчка (Икарија), Јапан (Окинава), Костарика (Никоја) и САД (Калифорнија, Лома Линда). Иако су организатори и истраживачи ове необичне експедиције претходно изучили феномен дуговечности од највећих америчких стручњака за ову област, они су решили да ове тајне чују лично од стогодишњака, интервјуишући их. Наравно, начин живота, услови, исхрана све је то другачије у сваком од ових зона и делова света, али постоје и неке ствари које су им заједничке. Оно што је најважније за дуговечност јесте да су се сви људи који су доживели дубоку старост пуно кретали. Ходали су чак и по десет километара на дан али и зато што им је, између осталог, то и начин живота диктирао (рецимо били су пастири). Затим, нису се хранили обилно него скромно, а то је подразумевало интегрални домаћи хлеб, поврће које су сами узгајали у својим баштама (углавном махунарке), конзумирали су претежно козје млеко а оно је одлично против запаљенских процеса у организму који су главни узрочници Алцхајмера и кардиоваскуларних болести. Месо су јели у малим количинама и то углавном у посебним приликама. Пили су вино, а доказано је да чаша вина помаже еластичности крвних судова. Нису пушили, а што је од посебне важности неговали су култ породице. Породица им је била на првом месту, а колики значај има фамилија говоре и данас подаци да старији људи који остају да живе у домаћинствима са својим потомцима живе дуже. Мотивисанији су, помажу једни другима и њихов живот има смисао. Јапанским стогодишњацима је заједничко то што су у младости имали мало хране на трпези, чак су и гладовали, а Сицилијанцима то да их је смисао за хумор одржао у дугом животу.Оно што је веома важно јесте и чињеница да је добро живети у околини која вас стално подстиче на активност. Размислите о томе. Ако имате своју башту и бавите се повртарством или узгојем цвећа, ви ћете бити у сталном покрету. На другом крају планете, становници Јапана, углавном седе на поду и то стално устајање и спуштање на под је оснажило н њихове кости, зглобове, и дало стабилност карлици. Ходање је добро и за ваш ум, јер свакодневна шетња смањује опасност од развоја деменције за чак 40 одсто, тврде психијатри са шведског Института. Сви народи су гледано кроз историју имали своје савете за побољшање и продужење живота. Кинези тврде да је идеално време за спавање у периоду од 22 сата до шест сати ујутро. Према њиховим истраживањима организам се чисти од токсина и вируса од 21 до 23 сата, јетра се регенерише од 22 сата до један сат ујутро, плућа се чисте од три до пет ујутро, а црева од пет до седам часова ујутро. Ево још неколико веома корисних савета:
– Не обазирите се шта други мисле о вама– То ионако није важно. Једно истраживање у Америци је потврдило да су људи који воде рачуна о томе шта други мисле и причају о њима нервозни, напети, незадовољни, оптерећени и да не живе спонтан и природан живот. :
-Искључите аларм– Аларм је стрес, посебно онај који је толико јак да буди целу зграду. Јапанци тврде да гласан и стресан аларм може да појача ризик од срчаног удара, посебно код оних људи који имају кардиоваскуларне проблеме.
– Плешите– Французи тврде да је ово један од најбољих начина да себи продужите живот. Не само да плес побољшава расположење, него та врста покрета који јача кости и мишиће, побољшава и функцију плућа али уравнотежује и кардиоваскуларне проблеме. Није чудо што старији људи све чешће одлазе на часове плеса. Пробајте салсу, на пример.
– Једите више парадајза– По мишљењу стручњака он представља храну против старења и то пре свега због обиља ликопена и витамина Ц, при чему ликопен одржава ткива младим и еластичним а витамин Ц као антиоксиданс јача имунитет. Удружени, они су савезници младости и лепоте.
Наставак прочитајте у броју 3136.