Како је дошло до трагедије на обалама реке Гваделупе
ТЕКСАС

Више од 130 људи, међу којима је 27 деце, страдало је катастрофалном бујичним поплавама које су погодиле Тексас током викенда у којем су САД прослављале Дан независности. Иако је око 900 људи спасено, многи се још воде као нестали и страхује се да је број дављеника много већи.

Највеће разарање догодило се у подручју реке Гваделупе у округу Кер.  Поплавама је претходила изузетно јака олуја која је донела чак 30 сантиметара падавина по метру квадратном у раним јутарњим сатима. Огромна количина воде сливала се са брда у реку, подижући њен ниво за чак осам метара.

Дик Истленд је деценијама упозоравао на скривене опасности прелепе, али хировите реке Гвадалупе, на опасности  са којима  се лично суочавао док је водио породични омладински камп поред њених обала. Неуморно се залагао за нови систем упозоравања на поплаве након што је десеторо деце у оближњем кампу изгубило живот 1987. године, а последњих година био је члан одбора локалне речне власти док је подржавала побољшање упозорења на Гвадалупеу.

„Река је прелепа“, рекао је Истленд за  часопис  „Остин-Америкен Стејтсмент“ 1990. године: „Али морате да је поштујете.“

Али након што је 27 девојчица и особља  погинуло у Камп Мистику у катастрофалним поплавама у првој  недељи јула – заједно са самим Истлендом, који је погинуо покушавајући да спасе своје младе кампере – размере трагедије истичу потенцијално пропуштене прилике власника Камп Мистика и владиних званичника да боље ублаже те ризике. Око деценије након што је инсталиран, систем упозоравања који је Истленд заговарао крајем 80-их постао је застарео и покварен. Речне власти су га на крају угасиле 1999. године, рекавши да је „непоуздан јер неке од станица система не јављају информације“, према чланку у „Кервил Дејли Тајмсу“.

Ипак, периодични покушаји усвајања модернијег система за праћење поплава, укључујући и онај са сиренама за упозорење које би, можда, упозориле кампере овог јула, више пута нису успели – заустављани су ниским буџетима, противљењем локалних званичника и недостатком државне подршке. С друге стране, неколико колиба у Кампу Мистик, које су најтеже погођене поплавама налазило се у подручју које је савезна влада идентификовала као локацију са највећим ризиком од поплава реке Гвадалупеа. Чак и док је Истленд градио нове колибе у мање ризичној зони  од поплава на другом месту на свом имању, ништа није учињено да се преместе зграде које су биле највише угрожене.

-Званичници кампа можда нису били свесни ризика од поплава када су први пут градили колибе,  пре него што је округ уопште имао мапе поплава – каже Ана Сера-Лобет, истраживачица са Универзитета Беркли која проучава ризик од поплава. -Али након недавне изградње, званичници су требали да схвате да се налазе у подручју озбиљне опасности.

 

Приредила Милица Стаматовић

Опширније прочитајте у нашем штампаном издању