Тениски тренер, Дејан Којић, бивши главни координатор у Тениском савезу (ТС) Беогада, сарадник ТС Србије и члан Дејвис куп тима Србија задужен за развој програма „Тенис 10 С“, представио нам се и као тениски Бранко Коцкица јер се, пре свега, бави учењем најмлађих основама спорта који је код нас највећу популарност достигао успесима Новака Ђоковића најбољег тенисера света свих времена.
– Тренирањем деце се бавим преко 16 година, а нешто мање такмичарским и рекреативним тенисом. Мој посао је базиран на школи тениса за најмлађе где је најважније имати много стрпљења и разумевања како бисмо деци у најранијем узрасту развили интересовање и навику да се баве спортом који је важан за њихов психо-физички развој. Радим као координатор за развој тениса Београда при ТС, и већ је више од 30.000 деце током шест година прошло промоције на мини тениским теренима на којима су могла да осете чари тог белог спорта.
У ком узрасту би било најбоље почети?
– Сада се креће са четири и по или пет година јер радимо програм који је прилагођен деци до 10 година. Био је то пионирски подухват и права тениска револуција коју сам покренуо са колегом Драганом Милићем, где деца вежбају са споријим, меканим лоптицама и малим рекетима на мањим теренима. Инсистирам и да рекреативци уче са меким лоптицама јер им је тако лакше да вежбају ударце, охрабре се и не одустају прерано. Тенис је један од најздравијих рекреативних спортова који ангажује све мишиће, развија моторику и координацију, а кроз тенис се ствара позитиван такмичарски дух и став према животу. Децу учимо и да је фер плеј важан и да на крају, колико год да нису задовољани резултатом, треба да честитају противнику, а да ће каснијим трудом, напретком и усавршавњем достићи већи ниво.
Тенис је важио за скуп спорт, па је можда то разлог што код нас није тако масовно заступљен?
– У свим сегментима тенис јесте захтевнији спорт, али смо нашли модел да школа тениса може да буде пет или шест хиљада месечно (два пута недељно) где је за дете обезбеђена сва потребна опрема. Тако смо постали конкурентни осталим спортовима, мада су за неко озбиљније бављење тенисом, као и осталим спортовима, потребна значајна улагања. Индивидуални тренинзи увек су скупљи јер се ради и на кондицији, а по потреби се уључују и стручни тимови, међутим, ако је неко дете талентовано могу се наћи потребна средства и спонзори. Али, ја не бих препоручио да се креће са идејом професионалног бављења, већ је моја иницијатива да се тенис практикује првенствено као рекреација ради здравог стила живота.
Пише Наташа Ускоковић
Опширније прочитајте у нашем штампаном издању