Кризе, као психо-социјални концепт, уносе збрку у наше размишљање. Оне ремете структуре моћи, норме понашања, или чак присуство одређених људи или група и, готово нужно, добијају субјективну процену. Тако се ствара алтернативна представа тренутка у ком живимо, а често и историје.
Многи од ових наратива имају облик теорија завере, које се обично дефинишу као ширење гласина више актера који се тајно састају ради постизања, скривеног, незаконитог или злонамерног циља.
За разлику од „Афере Вотергејт”, серије политичких скандала током председничког мандата Ричарда Никсона, и Иран-контра, политичког скандала такође из времена Никсоновог мандата, када су Владини званичници потајно организовали продају оружја Ирану, већина теорија завере у историји немају доказа који би их поткрепили.
Али, довољно је да се догоди било какав општенародни дисбаланс или феномен да би се стимулисала вера у теорије завере. Потребно је само да нема довољно материјалних доказа у вези са неким кобним збивањем и да крене развој ових теорија. У прилог томе је и веровање да је Централна обавештајна агенција (ЦИА) стајала иза убиства председника Џона Кенедија.
Да живимо у „добу теорије завере” мисле не само лаици, већ и академици. У извесној мери, ова претпоставка је разумљива: теорије завере могу се наћи свуда на Интернету, шире се брже него икада раније. Али, да ли је Интернет савезник теорија завере или само најсавремениуја верзија старог обичаја „од уста до уста”? Шта емпиријски докази говоре о распрострањености конспиративног размишљања? У истраживачком пројекту политиколог Џозеф Ушчински насумично је одабрао укупно 104.803 објављена писма која су грађани САД послали „Њујорк тајмсу” и „Чикаго трибјуну” између 1890. и 2010. године. Његов тим истраживача обележавао је писма са конспиративним мишљењима.
Истраживање је показало да Интернет не утиче на постојаност теорија завера, јер је у суштини само бржи од традиционалног вербалног ширења вести. Али и да теорије завере бујају у временима рецесије и ратова, као на пример у доба Хладног рата или сличних историјских превирања, попут доласка Хитлера на власт, убиства краља Александра Карађорђевића, почетка ковид епидемије.
Пише Никола Тодорић
Опширније прочитајте у нашем штампаном издању