Где год да живим, увек ћу осећати носталгију за Тибетом. Често мислим да још увек чујем крике дивљих гусака и ждралова, и лепет њихових крила док прелећу изнад Ласе, окупани бистром, хладном месечином.“ Ове речи из чувеног филма „Седам година на Тибету“ најбоље описују дух места које као да припада неком другом свету. Путем тог света води нас Немања Бранковић, који годинама ради као водич на далеким, авантуристичким путовањима у оквиру агенције „Манга Трип“. Већ више од две деценије ова агенција окупља људе отвореног ума и немирног духа, поставши симбол путовања која мењају перспективу, водећи не само у егзотичне крајеве, већ и у дубине сопственог бића.
Свака добра прича почиње познатим питањем: како је све почело, како се родила љубав према путовањима?
– Одувек сам имао жељу да путујем, али док сам био млађи, финансијска ситуација ми није дозвољавала да све одмах искусим. Инспирацију да упишем Високу туристичку школу добио сам од једне колегинице која се бавила послом туристичког водича, тако је све кренуло. На факултету сам имао сјајне професоре који су ме добро усмеравали. Касније сам добио лиценцу у Министарству туризма. Први кораци била су ми студентска путовања, а 2016. године кренуо сам у далеке крајеве. Прва авантура је била Шри Ланка, у коју сам се одмах заљубио!
А једна од најновијих је Тибет. Како стићи до тамо?
– Није једноставно. Потребна је посебна дозвола од кинеског Министарства туризма да би се ушло на територију Аутономне области Тибета. Не можете сами аплицирати за дозволу, већ морате бити део групе, односно туристичке агенције. То је једини начин да се ступи на територију Тибета.
Која је била ваша прва мисао када сте закорачили на Тибет?
– Читао сам књигу „Седам година на Тибету“, а касније гледао и филм. Када сам стигао у главни град, Ласу, схватио сам да ме је уместо рустичне атмосфере сачекао град у пуном сјају… савремен, ужурбан. Ласа се развила, променила, и за мене је то била извесна врста шока. Био сам и узбуђен и благо разочаран, јер сам је замишљао другачије.
Проведите нас кроз Ласу…
– То је модеран град и може се слободно рећи да постаје бизнис зона. Постоје два начина да се дође до њега: возом – путовање траје 18 сати, а воз полази из Кине, или авионом. Од аеродрома до града иде аутобус, а током вожње могу се видети бизнис зграде, осветљења, а увече Ласа сјаји као Лас Вегас – што је велики шок за све који стигну. Железничка станица такође изгледа импресивно, а воз је комфоран. Вожњом пролазите кроз невероватне планинске пределе и, у овом периоду, могу се видети снежни врхови. Пруга достиже висину од више од 5.000 метара, а у купеу постоје отвори за допремање кисеоника, што олакшава путовање свима који имају проблема са великом надморском висином. Док шетате Ласом, не треба пропустити значајне храмове и манастире: Џокханг храм, циљ сваког Тибетанца на ходочашћу јесте да барем једном стигне овде; Потала палату, зимску палату Далај Ламе; Дрепунг манастир, који је био зимска палата пре Потале; и Сера манастир, највећу школу тибетанског будизма, где борави највише монаха и где се изучава дубока духовна традиција.
Пише Јована Миловановић
Опширније прочитајте у нашем штампаном издању