Наша деца, наше благо
ТИФЛОПЕДАГОГ СНЕЖАНА НИКОЛИЋ

Снежана Николић је тифлопедагог новосадске Школе за основно и средње образовање „Милан Петровић“. Ова школа са домом ученика је јединствена институција у региону, чија је мисија да образује и васпитава децу и одрасле са свим врстама сметњи у развоју, током читавог живота. У овој школи се примењују бројни савремени и иновативни програми. Активности наставног особља су усмерене ка испуњењу појединачних потреба њихових ученика и корисника. Саговорница „Илустроване“ је полуфиналисткиња у избору за награду Просветитељ, коју је изузетним васпитачима, учитељима и наставницима, по први пут, прошле јесени доделила Фондација Алек Кавчић. Снежана је на додели ове награде истакла да би њен новчани део уложила у тзв. Мале собе (Lili Nilsen), које би малишанима са оштећењем вида олакшале да разумеју просторне односе. „Смисао живота је, дати животу смисао“, рекла је на презентацији у Летњој школи изузетности, током које се представило свих 15 кандидата који су ушли у ужи избор за ову престижну награду.

Шта за вас значи улазак међу Топ 15 полуфиналиста за награду Просвeтитeљ Фондацијe Алeк Кавчић?

– То представља признање и потврду мог дугогодишњег рада. Такође, доноси сатисфакцију која долази из препознавања струке дефектолога, односно специјалних едукатора и рехабилитатора, који носе инклузивну причу у образовању. Често смо невидљиви и маргинализовани када се доносе одлуке у образовним политикама, па је овај избор важан корак ка већем разумевању и вредновању доприноса наше струке.

По правилу, слепе и слабовиде особе мало другачије доживљавају свет око нас јер велики део свих информација особа прима путем вида. Тифлопедагог је мало позната професија. Колико је она важна за образовање? Молим вас, да је за наше читаоце појасните… 

– Тифлопедагог је стручњак које ради са особама које имају оштећење вида – слепима и слабовидима. Тифлологија, као научна дисциплина, обухвата знања из хуманистичких, друштвених и медицинских наука и фокусира се на развој, рехабилитацију и социјалну инклузију особа са оштећењем вида. Улога тифлопедагога је да подучава и оснажује особу како би надокнадила недостајуће визуелне информације кроз развој преосталих чула и способности. Рад обухвата развој моторике, просторно оријентисање, усвајање свакодневних животних вештина, као и помоћ у процесу образовања. Ова подршка није ограничена само на децу, већ се пружа и одраслим особама у свим животним фазама. Најважније је да особа са оштећењем вида стекне максималну самосталност, што је од кључног значаја за побољшање квалитета њеног живота у чему тифлопедагог има важну улогу и пружа целоживотну подршку.

Да ли је само жеља да се помогне другима довољна да би се занимање  успешно обављало? Ако је неко заинтересован за ту струку, на који начин може њоме овладати и у којој педагошкој школи?

– Жеља је важна, али није довољна. За овај позив неопходни су стрпљење, емпатија, доследност, разумевање и упорност. Образовање за тифлопедагога стиче се на Факултету за специјалну едукацију и рехабилитацију (ФАСПЕР) у Београду, на студијском програму за дефектологију, кроз модул сметње и поремећаји вида. Студије трају четири године, са могућношћу наставка на мастер и докторским студијама. Поред уже стручних предмета, изучавају се и друге дисциплине које подржавају рад са децом са сметњама у развоју уопште. Ово образовање пружа кључна знања и методологију за рад са децом, ученицима и одраслим особама са оштећењем вида.

 

ПИШЕ ГОРДАНА МАШИЋ

Опширније прочитајте у нашем штампаном издању