ДОКТОРКЕ КОЈЕ САВЕТИМА СПАСАВАЈУ ЖИВОТЕ
Тихе хероине у невидљивом рату

Када је пандемија Корона вирусом узела маха, ковид амбуланте биле крцате, а у болницама није било ни довољно места ни особља, када су сви већ били уморни и сломљени сталним ангажовањем, појавиле су се оне. Две дивне, насмејане, ведре, увек  расположене и сталожене докторке, спремне да помогну и издигну се изнад ситуације, вођене правилима старе медицине да је пацијент увек изнад свега, да доктор није посао већ позив од 24 сата. Прим. др Татјана Радосављевић, специјалиста пнеумофтизиологије и прим. др Славица Плавшић, специјалиста за плућне болести, у пензији, олакшале су и спасиле живот многима саветима на Твитеру, Фејсбуку и Виберу. Нове технологије искористиле су на најбољи могући начин, да оне који нису стизали до лекара саслушају, посаветују и упуте у надлежне институције. Србија им је на томе захвална.

Пионир у телемедицини или коришћењу Вибера, Вотсапа и Фејсбука приликом лечења пацијената била је др Татјана Тања Радосављевић. Она је још пре четири-пет година лечећи људе од слип-апнее (прекиди дисања током сна) користила поменуте апликације, што јој је у овој ситуацији насталој распламсавањем ковида-19 много помогло.

– Када сам радила са људима који имају слип-апнеу давала сам им апарате чије је контролисање било потребно обављати на дневном нивоу. Пацијенти су ми дневне налазе апарата слали на Вибер. То је било врло корисно јер су пацијенти били са мном на дневном контакту и лепо су се навикавали на апарате. И то је био један део пацијената. Други део су били они који не живе у Београду или Србији. Слали су ми мејлом или на Вибер налазе и добијали упутства како даље.

То је у ствари био почетак бављења телемедицином и ви сте били пионир у томе?

– Мислим да јесам, прва сам почела да користим Вибер и Вотсап (WhatsApp) за пацијенте од слип-апнее, али је било и пацијената са другим дијагнозама. Онда је почела пандемија корона вирусом и у самом почетку сам преко Фејсбука објављивала најновије информације, писала чланке или прослеђивала оне чланке који су људима били разумљиви.

У почетку је постојао отпор људи према тим информацијама, мали отклон, као да се све то не дешава…

– Да било је доста отпора, поготово када је у питању ношење маске. Међутим, људи су почели да ми се јављају на Месинџер и ја сам са њима разговарала о свему што их је интересовало. Највише отпора су пружали „антимаскери“, јер сам стално понављала да мора да се носи маска, да се држи дистанца и да се избегавају велики скупови.

 

Пише Зорица Драгојевић

Опширније прочитајте у нашем штампаном издању