DOKTORKE KOJE SAVETIMA SPASAVAJU ŽIVOTE
Tihe heroine u nevidljivom ratu

Kada je pandemija Korona virusom uzela maha, kovid ambulante bile krcate, a u bolnicama nije bilo ni dovoljno mesta ni osoblja, kada su svi već bili umorni i slomljeni stalnim angažovanjem, pojavile su se one. Dve divne, nasmejane, vedre, uvek  raspoložene i staložene doktorke, spremne da pomognu i izdignu se iznad situacije, vođene pravilima stare medicine da je pacijent uvek iznad svega, da doktor nije posao već poziv od 24 sata. Prim. dr Tatjana Radosavljević, specijalista pneumoftiziologije i prim. dr Slavica Plavšić, specijalista za plućne bolesti, u penziji, olakšale su i spasile život mnogima savetima na Tviteru, Fejsbuku i Viberu. Nove tehnologije iskoristile su na najbolji mogući način, da one koji nisu stizali do lekara saslušaju, posavetuju i upute u nadležne institucije. Srbija im je na tome zahvalna.

Pionir u telemedicini ili korišćenju Vibera, Votsapa i Fejsbuka prilikom lečenja pacijenata bila je dr Tatjana Tanja Radosavljević. Ona je još pre četiri-pet godina lečeći ljude od slip-apnee (prekidi disanja tokom sna) koristila pomenute aplikacije, što joj je u ovoj situaciji nastaloj rasplamsavanjem kovida-19 mnogo pomoglo.

– Kada sam radila sa ljudima koji imaju slip-apneu davala sam im aparate čije je kontrolisanje bilo potrebno obavljati na dnevnom nivou. Pacijenti su mi dnevne nalaze aparata slali na Viber. To je bilo vrlo korisno jer su pacijenti bili sa mnom na dnevnom kontaktu i lepo su se navikavali na aparate. I to je bio jedan deo pacijenata. Drugi deo su bili oni koji ne žive u Beogradu ili Srbiji. Slali su mi mejlom ili na Viber nalaze i dobijali uputstva kako dalje.

To je u stvari bio početak bavljenja telemedicinom i vi ste bili pionir u tome?

– Mislim da jesam, prva sam počela da koristim Viber i Votsap (WhatsApp) za pacijente od slip-apnee, ali je bilo i pacijenata sa drugim dijagnozama. Onda je počela pandemija korona virusom i u samom početku sam preko Fejsbuka objavljivala najnovije informacije, pisala članke ili prosleđivala one članke koji su ljudima bili razumljivi.

U početku je postojao otpor ljudi prema tim informacijama, mali otklon, kao da se sve to ne dešava…

– Da bilo je dosta otpora, pogotovo kada je u pitanju nošenje maske. Međutim, ljudi su počeli da mi se javljaju na Mesindžer i ja sam sa njima razgovarala o svemu što ih je interesovalo. Najviše otpora su pružali „antimaskeri“, jer sam stalno ponavljala da mora da se nosi maska, da se drži distanca i da se izbegavaju veliki skupovi.

 

Piše Zorica Dragojević

Opširnije pročitajte u našem štampanom izdanju