Комби подморница из неког разлога није издржала притисак и уследила је имплозија. Ипак, сва је прилика да трагичан догађај који је однео пет живота неће одвратити такозване Титанијце да зароне до најчувеније олупине, пре него што вода учини своје и она постане вештачки гребен
Пише Милица Стаматовић
Фотографије Архива
Рекло би се да је седам дана цела планета само брујала о томе. Трагична и бизарна судбина Титана, потпуно је потиснула све друге, реално много значајније и за човечанство битније догађаје попут трагедије у близини грчке обале у којој се утоплио више од шестсто миграната, недужних људи, међу којима и велики број деце, који су бежали од рата и беде. С друге стране, петоро екстремно богатих, стешњених у малу подморницу Титан, очигледно су бежали од за њих досадне свакодневице. Опседнути жељом да учине нешто што је успело само ретким и, по новцу и ексцентричности изабраним, решили су да обиђу олупину легендарног Титаника. И за то је њих четворо платило по 250.000 долара. Према речима стручњака нису ни знали шта им се спрема, ужас смрти нису ни осетили, јер се све десило у једној милисекунди а од њих су остали само пепео и прашина, које је разнела ледена вода на дну океана.
Већина нас је по први пут чула за реч имплозија, која ће вероватно ући у ужи избор за Вебстерову или Оксвордову реч године. Из Великог речника страних речи и израза Ивана Клајна и Милана Шипке преписујемо: имплозија – нагло смањење запремине неког тела изазвано спољашњим притиском, прскање према унутрашњости, урушавање. Ето шта се десило Титану на његовом трећем путовању до Титаника.
Опсежна потрага за Титаном, подморницом чији је власник компанија Оушн Гејт, почела је сат времена пошто је изгубљен контакт с њом. Не зна се колико је људи у њој учествовало, према вестима сигуно на стотине припадника обалских стража Америке и Канаде, а олупину је на крају, убрзо по истеку 96 сати, колико је требало да у Титану има кисеоника, открио беспилотни подморски робот послат у дубину с канадског брода. Остатке Титана робот је открио на око 488 метара од прамца столетне олупине, на дубини од око четири километра. Од људских остатака робот није открио ништа.
„Спуштање траје отприлике два сата, али се чини да траје као трептај ока“, пише на веб страници Оушен Гејта. За хиљаду пута мање времена него што траје трептај ока нестао је готово сваки траг од Титана и његових путника.
Снови немају цену
Ко су били људи који су завршили у плавој гробници Атлантског океана на истом месту где је коначни мир трагично нашло хиљаду и по људи пре 111 година?
На своје последње путовање отиснуо се Американац Стоктон Раш (61) пилот, пореклом из имућне породице, који је Титаном управљао и овог 18. јуна и који је оснивач компаније Оушн Гејт која је створила ту подморницу, страствени заљубљеник у океане.