Мало је познато, заправо готово сасвим непознато, да је Тито своју успешну политичку каријеру започео радећи као – новинар!? И то какав! Био је прави љути непомирљиви срчани бул теријер – борац за радничка права, кога ни честа хапшења и затварања нису могла да зауставе нити поколебају.
Чим би се нашао на слободи, са још већим еланом би улетао у ринг против много надмоћнијег против- ника. Буржујска крими – елита није имала већег противника од њега. У недавно спроведеној анкети, на питање за кога бисте гласали кад би могли сутра да бирате, већина испи- таника је изабрала – Тита. На листи су били Никола Пашић, Слободан Милошевић, Зоран Ђинђић, Борис Тадић, Војислан Коштуница и Алек- сандар Вучић. Тито би са лакоћом победио све противкандидате, и то без кампање, и без прљавих трикова као што су: спиновање народа, Твитер, Фејсбук, плакате по граду, партијски ботови који би преко медија или свуда по граду од врата до врата, свакоме уши пунили о божанским особинама својег кандидата. Ништа од свега тога не би им помогло против Тита. Уз то Тито је био, као што је познато, лош го- ворник. Његови говори су са врло чуд- ним акцентом били релативно кратки, али језгровити. Па, ипак, и поред свега тога, Броз би опет као у стара добра времена, тријумфовао, остављајући све кандидате у прашини иза себе.
Он је свугде на првом месту истицао и бринуо се за радничка права, јер је добро знао да сва остала људска права проистичу управо из радничких права. Тито је упорно на првом месту водио класну борбу, јер је знао да је класа далеко важнија и од нације и од расе. За разлику од гомиле демагога који увек гледају да замажу очи народу националистичким бајкама, само да не би могли да размишљају о својој беди и пропадању. Непрекидно је бдио над безбедношћу државе, и једнакошћу грађана, хапсећи и трпајући у затвор све националистичке предаторе и демагоге. Туђман је један од најпознатијих.
Наставак можете прочитати у броју 3107.