Kолосецима наше маште већ недељама тутње стари возови захваљујући томе што се неко сетио да је срамота што салон вагон краља Петра труне на ђубришту уместо да се налази у музеју. Али то је стара прича о нашим наравима и пребрзим одлукама, а ово је прича о најпознатијим вагонима и возовима, о опљачканом намештају и опреми, о привилегијама, о начину коришћења , цени одржавања и будућности возова о којима се до недавно није много знало. Прва идеја после Другог рата (што се краљевог вагона тиче) била је да се исти уништи ,а сачува његов колски простор и искористи , евентуално , за неку дресину. Срећом, нису сви били тако радикални па се салон –вагон краља Петра нашао на депоу Врдника. У то време некако укинута је пруга Рума – Врдник, па је несрећни вагон био одсечен од света. Међутим, с идејом – „Београд- Олимпијски град“ неко се сетио да би поменути вагон био атрактиван у станици главног града те је уз помоћ Војске овај стигао , али само до полукружне сале ложионице на „Мостару“ где се и данас налази.
Наставак можете прочитати у броју 3100.