Титов плави воз

Kолосецима наше маште већ недељама тутње стари возови захваљујући томе што се неко сетио да је срамота што салон вагон краља Петра труне на ђубришту уместо да се налази у музеју. Али то је стара прича о нашим наравима и пребрзим одлукама, а ово је прича о најпознатијим вагонима и возовима, о опљачканом намештају и опреми, о привилегијама, о начину коришћења , цени одржавања и будућности возова о којима се до недавно није много знало. Прва идеја после Другог рата (што се краљевог вагона тиче) била је да се исти уништи ,а сачува његов колски простор и искористи , евентуално , за неку дресину. Срећом, нису сви били тако радикални па се салон –вагон краља Петра нашао на депоу Врдника. У то време некако укинута је пруга Рума – Врдник, па је несрећни вагон био одсечен од света. Међутим, с идејом – „Београд- Олимпијски град“ неко се сетио да би поменути вагон био атрактиван у станици главног града те је уз помоћ Војске овај стигао , али само до полукружне сале ложионице на „Мостару“ где се и данас налази.

Наставак можете прочитати у броју 3100.