Из навода кустоса изложбе, Каталонца Давида Пужада, који је заједно са аутором отворио поставку 4. маја, преносимо нека његова запажања о времену у коме су настајале ове фотографије.
„Смрћу Јосипа Броза Тита 4. маја 1980. умрла је и једна држава. Држава која је била неприродна као што су биле многе друге, и која је величањем старих вредности представљала продужетак старе Краљевине Југославије, али која је, као што се то често дешава, имала ограничен век трајања. Тито је био државник и чврст бранилац својих идеала. Био је неумољив према онима за које је веровао да су издајници. Његов тепих, испод кога је скривао све своје проблеме, има име и зове се Голи Оток. Био је један од чланова оснивача Трећег пута. На иницијативу Тита и индијског премијера Нехруа 1961. у Београду се родио покрет несврстаних земаља, који су основали заједно са Египом, Ганом и Индонезијом.
Његова државничка сахрана била је најмногобројнија све до сахране папе Јована Павла Другог 2005. Присуствовала су јој четири краља, тридесет и један председник владе, шест принчева, двадесет и два премијера, четрдесет и седам министара спољних послова из сто двадесет и осам различитих земаља од сто педесет и четири које су чиниле УН. Оно што су многи веровали да ће се догодити, догодило се: у време коначног запечаћивања његовог маузолеја унутра оставише и Југославију… тачно пре 41. годину“.
Имре Сабо, фотограф, рођен 1956. у Југославији, био је један од најпризнатијих фоторепортера своје генерације у тој земљи. Могло би се рећи да је био самоук, иако никада није изостао ни са једног часа фотографије на Факултету драмских уместности, али увек само као посматрач. Са 23 године почео је да ради као фоторепортер у „Илустрованој Политици“, а две године касније догодила се Титова смрт.
Међу фотографима нашег листа који су званично пратили догађаје око сахране није био и најмлађи међу њима. Међутим, Имре је на своју иницијативу изашао на улицу са апаратом. Без приступа најбољим локацијама и опреме на располагању, урадио је велики посао који је касније био препознат, а чији део је изложен сада. Године 1989. почео је да ради за дневни лист „Политика“ а касније и као уредник фотографије за „Нин“. Од 1995 започиње и самосталан рад. Покривао је рат на Балкану, углавном за немачки часопис „Штерн“. Између осталог, радио је и за листове „Фокус“, „Шпигл“, „Л Монд“, „Лекспрес“, „Тајм“, „Њузвик“, „Хералд Трибјун“ и друге. Учествовао је на више од 200 изложби у Београду, Букурешту, Истанбулу, Анкари, Берлину, Марибору, Крагујевцу, Загребу, Нишу, Параћину, Ваљеву, Мокрину, Ужицу…
С. Ј.