Прву екранизацију свог чувеног, истоименог романа за децу писац Градимир Стојковић није дочекао, али је одобрио и учествовао у неким деловима рада током снимања, а посебно је био задовољан избором главног глумца. Филм у наше биоскопе стиже наредне седмице
Услед великог интересовања за премијеру домаћег остварења “Хајдук у Београду” и након две отворене свечане пројекције које су подстакле велику пажњу филмске публике, за уторак, 11. новембра у МТС Дворани отворен је још један ексклузивни термин приказивања филма, заказан за пола дванаест преподне. Дневна пројекција намењена је свима који желе први да погледају дугоочекивани филм снимљен према истоименом култном роману писца Градимира Стојковића.
Филм редитеља Милана Тодоровића, као прва екранизација чувене истоимене дечије приче „Хајдук у Београду“, уз које су стасале многе генерације, имаће након Београда и премијерне пројекције у другим градовима, од Новог Сада, преко Крагујевца до Ниша. Бројна ауторско-глумачка екипа, чију окосницу чине млади глумци, поздравиће публику и у тим градовима. Најмлађи вероватно с највише нестрпљења ишчекују сусрет са младим глумцем Тодором Јовановићем који тумачи насловни лик – Глигорија Пецикозу – Хајдука.
Прича прати дечака који се из мањег места, заједно са родитељима, досељава у Београд и у новом окружењу и пред новим изазовима труди се да буде прихваћен и као друг и као одличан ђак, али и као одговоран син. Растрзан између свега тога, Хајдук спознаје да постоји сила која све може да промени и узбурка…. а то је љубав.
Тодор Јовановић (17) јесте млад, али већ има искуство на филму. Као дечак је играо у остварењима „Такси блуз“ и „Хероји“, а био је и заштитно лице недавно одржаног Кидс Феста. Одмалена је, на наговор мајке, похађао часове глуме и увек знао да су глума и уметност оно чему би волео да посвети живот. Пошто још похађа гимназију у Крагујевцу, у последње време му се живот одиграва на релацији између његовог родног града и Београда.
Поред њега у филму играју и Софија Трифуновић као пријатељица и Хајдукова велика љубав Весна, затим Мартин Зоричић као Влада Индијанац, Вера Ћетковић као Роберта, Андреј Костјуков као Хималаја и други. Од већ истакнутих, познатих имена улоге тумаче Слобода Мићаловић и Драган Мићановић, као и Срђан Тимаров, Никола Којо, Милена Предић, Јелица Сретеновић, Павле Јеринић и други.
Редитељ и копродуцент Милан Тодоровић истакао је по завршетку снимања да је рад на овом остварењу за њега био лековит и да се нада да ће такав утисак имати и на публику када га погледа. Још као дете када је књигу прочитао била му је једна од омиљених.
– Рекли су ми да постоји легенда да писац живи баш у мојој улици у Панчеву где сам одрастао. Када сам коначно имао част да га упознам, испоставило се да је то истина. Градимир је дуго одбијао да било коме да права на екранизацију. Разлог томе је што Хајдуков лик није описан у роману – желео је да свако дете које чита само замишља свог омиљеног јунака.
На неизмерну срећу редитеља, култни писац коначно је пристао да прича добије своју филмску адаптацију. Говорећи о радњи филма казао је да су вредности из књиге оне које треба сачувати и на које се треба подсетити у времену у којем живимо.
– Радња је смештена у 1985. годину. Идеја је била да се пребаци у неко савремено време, а онда сам схватио да неке ствари не функционишу данас као што су функционисале тада. Зато сам одлучио да се доста држим књиге, да све буде верно изворном материјалу, плус неке вредности које се промовишу у тој књизи данас су се на неки начин изгубиле.
Дејан Папић, директор издавачке куће „Лагуна“ која је пре десет година објавила књигу “Хајдук у Београду” (књига је иначе први пут објављена 1985.) подсетио је да је она све то време на самом врху топ листе најпродаванијих дела за децу, одмах иза „Малог принца“. Директор дистрибутерске куће „МЦФ МегаКом филм“ Игор Станковић оценио је да ће ово оставрење сигурно привући публику свих генерација: “То је тема која нас радује и која је преко потребна друштву у целини. Филм који окупља децу, али окупља и породицу, филм који доноси нешто ново, једну доброту од које смо се на неки начин отуђили“.
Редитељ је закључио је да филм не би постојао да није било писца Стојковића, који их је подржавао од почетка и помно пратио све.
– Неизмерно ми је жао што неће моћи да види премијерно филм јер је Градимир у међувремену преминуо, али сам срећан што је ипак могао да учествује у раду на њему, у одабиру глумаца, као и да погледа неке делове снимљеног материјала.
Пише С. Јокановић
Фотографије: Н. Мишчевић