ISPOVEST HANTERA BAJDENA
Tragedija porodice američkog predsednika

Tokom prošlogodišnje debate između Donalda Trampa i Džozefa Bajdena, povodom predsedničkih izbora u SAD, Tramp je iskoristio priliku da napadne i diskredituje protivnika. Iz „šešira“ je izvukao ime Hantera Bajdena (51), sina svog suparnika. Džozef Bajden (78) je poznat kao zaštitnik svoje porodice, ali njegov sin Hanter je, jednostavno, imao toliko putera na glavi da ga je nemoguće bilo očistiti jednim potezom krpe.

Taj puter je bio napravljen od duge istorije korišćenja droge, alkoholizma, razvoda, čudnih vanbračnih veza, ali i sumnjivih poslova iz vremena dok se nalazio u upravnom odboru ukrajinske energetske kompanije „Burizma“ koja je igrala važnu ulogu u prvom pokušaju „impičmenta“ Donalda Trampa, odnosno pokušaja njegovih protivnika da ga izbace iz Bele kuće. To je bila ona afera u kojoj je Tramp u privatnom razgovoru, nelegalno, tražio od ukrajinskog predsednika da detaljno ispita umešanost porodice Bajden u korupciju i poslove sa tom zemljom.

Hanter je bio jedina Ahilova peta u trci za prvog čoveka Amerike Džozefa Bajdena, političara gotovo besprekorne karijere. „Hanter je izbačen iz vojske i oduzete su mu sve počasti zbog zavisnosti od kokaina“, rekao je tada Tramp, iskrivljujući donekle ono što se zaista dogodilo (Hanter se 2014. prijavio da bude oficir rezervnog sastava Ratne mornarice, ali je odbijen pošto je analiza krvi pokazala da koristi koakin – nikakvog oduzimanja časti nije bilo).

Bajden-otac je pokušao da ovaj udarac ispod pojasa preokrene u svoju korist. „Moj sin, moj sin, moj sin… poput mnogih ljudi, mnogih ljudi koje i sami znate ili živite sa njima, i on je imao probleme sa drogom“, rekao je on. „Moj sin je to pobedio, izborio se i ja sam ponosan na njega, na svog sina!“

Sada je taj sin, inspiracija za pomenuti emotivni govor i očinski ponos, napisao autobiografiju „Lepe stvari“ i objavio je 6. aprila u pokušaju da kaže svoju istinu, drugačiju od one koju su o njemu iznosili Republikanci i većina medija. Naziv knjige Hanter objašnjava kao omiljenu rečenicu svog obožavanog starijeg brata Boa, koju je ovaj koristio često pošto je saznao da boluje od najsmrtonosnijeg oblika tumora na mozgu.

– „Lepe stvari“ postale su sinonim za odnose među ljudima, za mesta, trenutke – piše Hanter. – Sedeli bismo na tremu kuće naših roditelja i gledali u „lepe stvari“ koje su se prostirale ispred nas.

Ipak, kada na sledećih 250 strana čitamo o zavisnosti od alkohola i droga, životnim i ljubavnim promašajima, ne možemo da se otmemo utisku da je naziv knjige istovremeno i ironičan. I da se ne zapitamo: kako je autor uopšte ostao živ?

 

Priredio Srđan JOKANOVIĆ

Opširnije pročitajte u našem štampanom izdanju