ИСПОВЕСТ ХАНТЕРА БАЈДЕНА
Трагедија породице америчког председника

Током прошлогодишње дебате између Доналда Трампа и Џозефа Бајдена, поводом председничких избора у САД, Трамп је искористио прилику да нападне и дискредитује противника. Из „шешира“ је извукао име Хантера Бајдена (51), сина свог супарника. Џозеф Бајден (78) је познат као заштитник своје породице, али његов син Хантер је, једноставно, имао толико путера на глави да га је немогуће било очистити једним потезом крпе.

Тај путер је био направљен од дуге историје коришћења дроге, алкохолизма, развода, чудних ванбрачних веза, али и сумњивих послова из времена док се налазио у управном одбору украјинске енергетске компаније „Буризма“ која је играла важну улогу у првом покушају „импичмента“ Доналда Трампа, односно покушаја његових противника да га избаце из Беле куће. То је била она афера у којој је Трамп у приватном разговору, нелегално, тражио од украјинског председника да детаљно испита умешаност породице Бајден у корупцију и послове са том земљом.

Хантер је био једина Ахилова пета у трци за првог човека Америке Џозефа Бајдена, политичара готово беспрекорне каријере. „Хантер је избачен из војске и одузете су му све почасти због зависности од кокаина“, рекао је тада Трамп, искривљујући донекле оно што се заиста догодило (Хантер се 2014. пријавио да буде официр резервног састава Ратне морнарице, али је одбијен пошто је анализа крви показала да користи коакин – никаквог одузимања части није било).

Бајден-отац је покушао да овај ударац испод појаса преокрене у своју корист. „Мој син, мој син, мој син… попут многих људи, многих људи које и сами знате или живите са њима, и он је имао проблеме са дрогом“, рекао је он. „Мој син је то победио, изборио се и ја сам поносан на њега, на свог сина!“

Сада је тај син, инспирација за поменути емотивни говор и очински понос, написао аутобиографију „Лепе ствари“ и објавио је 6. априла у покушају да каже своју истину, другачију од оне коју су о њему износили Републиканци и већина медија. Назив књиге Хантер објашњава као омиљену реченицу свог обожаваног старијег брата Боа, коју је овај користио често пошто је сазнао да болује од најсмртоноснијег облика тумора на мозгу.

– „Лепе ствари“ постале су синоним за односе међу људима, за места, тренутке – пише Хантер. – Седели бисмо на трему куће наших родитеља и гледали у „лепе ствари“ које су се простирале испред нас.

Ипак, када на следећих 250 страна читамо о зависности од алкохола и дрога, животним и љубавним промашајима, не можемо да се отмемо утиску да је назив књиге истовремено и ироничан. И да се не запитамо: како је аутор уопште остао жив?

 

Приредио Срђан ЈОКАНОВИЋ

Опширније прочитајте у нашем штампаном издању