Пословни пут ме је одвео у Лондон. Искористио сам прилику и продужио боравак за још неколико дана како бих остварио свој дечачки сан – да обиђем места у Лондону и Ливерпулу где су четворица музичких генија стварала музику која је обележила читаву једну епоху, каже Југослав Цветковић аутор фотографија и текста који преносимо
Своје „магично мистериозно путовање” (Magical Mystery Tour) Битлси су направили 1967. године. А моје магично мистериозно путовање догодило се пре неколико недеља. У стварности, и онда и сада, ја сам све време на том путовању — заједно са њима.
Велики композитор и диригент Леонард Бернштајн рекао је да су Битлси написали „најлепше песме двадесетог века“.
Те песме су постале много више од музике. Постале су део наших живота, нашe младости, наших сећања.
Кроз фотографије и описе тих места, које сам посетио, жеља ми је да поделим утиске са свима онима, који се сећају Битлса, који су одрасли заједно са њима и њиховом музиком, који су све време уживали у њој и тако, да их барем на трен носталгично вратим у време када смо слушали Радио Луксембург и нестрпљиво ишчекивали да чујемо неку од њихових песама. Добро памтим како је то изгледало у мом счлучају. Као мали нисам успео касно увече да дочекам време емитовања емисије, а старији брат ме је пробудио да бих чуо моју омиљену песму „Help!”, коју сам још тада заволео и у којој и дан данас уживам слушајући је.
Истовремено,волео бих да овај мој доживљај на неки начин поделим и са оним млађим љубитељима музике, који слушају или ће тек постати срећни када је буду слушали.
ЛОНДОНСКЕ АДРЕСЕ – ПРВИ КОРАЦИ СЛАВЕ
У ову зграду из Викторијанског доба, смештену у престижном лондонском кварту Мејфер (Mayfair), Битлси су се уселили на први спрат марта 1963. године. Био је то тренутак када су се преселили из Ливерпула и када је почињала права експлозија њихове светске славе. Стан им је изнајмио Брајан Епштајн, њихов менаџер. Био је то хаотичан, али узбудљив период у коме је локални бенд постајао планетарна сензација. Испред зграде су се непрестано окупљали обожаваоци, покушавајући да бар на тренутак угледају своје идоле на прозору, због чега је полиција често морала да интервенише како би одржала ред.
А данас?
Када сам замолио једног младог пролазника да ме фотографише испред те зграде, приметио сам да он уопште не зна зашто је то место мени важно. У том тренутку сам схватио колико је време тихо и неприметно променило свет.
На последњем спрату ове зграде живео је Пол Макартни, у стану родитеља своје тадашње девојке, лепе и познате глумице Џејн Ашер. Њен отац је био угледни психијатар, а мајка професор обое и флауте. Занимљиво је да је Џејнина мајка упорно наговарала Пола да научи ноте, али у томе није успела. Са друге стране, она је подучавала флаути Џорџа Мартина, продуцента свих песама Битлса и човека изузетно заслужног за префињен и квалитетан звук бенда. Због те историјске улоге, Мартин је, уз Брајана Епштајна, с правом проглашен „петим Битлсом”.
Када сам се нашао на овом месту, тражећи погледом неку особу коју бих замолио да ме фотографише, појавио се баш ту, испред зграде један младић са девојком, који је такође задивљено гледао у фасаду. Замолио сам младића да ме услика, поменувши да сам велики фан Битлса. Он је са одушевљењем узео мој телефон и уз широки осмех одговорио: „Me too!”
Југослав Цветковић
Опширније прочитајте у нашем штампаном издању