Најлепши новосадски парк са више од 250 биљних врста налази се у самом центру града, а простире се на 33.695 квадратних метара. У основи је његов централни мотив – језеро са острвом Ержебет и жалосном врбом. Све до 2015. године, симбол парка је био пар лабудова – Иса и Биса. Парк је под заштитом Републичког завода за заштиту природе.
Уређење земљишта за Дунавски парк започето је 1895. године на ливади где су се до тада одржавали велики годишњи вашари. Стога се и ледина на којој је почело уређење парка звала вашариште.
Ипак, ова зелена оаза и даље крије понеку тајну, која је непозната већини грађана
Велики број Новосађана и гостију свакодневно прошета стазама које су прекривене нагробним плочама из Јерменске цркве, срушене 1963. године. Стручњаци претпостављају да се ту налази барем део нагробне плоче ктитора Јерменске цркве Јована Ченезија, чија се надгробна плоча, са још неколико других, налазила у поду цркве.
Црква је била посвећена Светом Гргуру Просветитељу, настала је у првој половини 18. века, а срушена је 1963. године. Јерменска црква (симбол народа који се, бежећи од прогона, тихо уселио у новосадске улице у 18. веку и исто тако тихо и неприметно нестао из овог града) је срушена приликом проширења Булевара Маршала Тита (данашњи Булевар Михајла Пупина). Данас на њеном месту стоји обележје (хачкар) које је израђено од камена вулканског порекла, из Јерменије, као и спомен-костурница где су смештени остаци 91 покојника са јерменског гробља и четворочлане јерменске породице Ченези, као и више скелетних остатака.
Археолози су након рушења Комуналне банке пронашли кости са некадашњег јерменског гробља, али и градитељске трагове из далеке прошлости овог места. Кости су три године чуване и документоване, археолошки артефакти су очувани и предати музеју, док је остало што је пронађено забетонирано у темељима зграде.
У историји је било случајева да се квалитенији или скупоценији материјали са гробља или других грађевина користе за нове грађевине, а овде је вероватно реч о несмотрености. Могле би да се изваде и уграде као неки подзид или посебан део степеништа у Дунавском парку са јасном ознаком о чему је реч. Било би у реду да се постави обавештење о томе одакле потичу те камене разнобојне плоче.
Текст и фотографије Тамара Иваниш
Опширније прочитајте у нашем штампаном издању