Према узајамним царинама, сва роба која се извози у САД из читавог света подлеже казненим накнадама које је наметнула администрација председника Трампа. Током 2024. увоз у САД достигао је 4,1 билион долара, око 12 одсто глобалног извоза. Трамп је током првог председавања већ био увео царине на робу вредну “само” 380 милијарди долара.
Трамп је љубитељ тарифа, називајући их “најлепшом речју” и представља се као стручњак за царинске дажбине. Поново изабран за председника САД, појачао је тарифну политику са већом учесталошћу, интензитетом и обимом.
Међу осталим, Трампова новина су такозване секундарне тарифе. Најавио да ће САД увести додатних 25 одсто тарифа за земље које увозе венецуеланску нафту и гас. Запретио је да ће, у случају да Русија и Украјина не успеју да постигну споразум, САД увести секундарне тарифе за земље које купују руску нафту. Поручио је да ће, уколико власти у Техерану не постигну споразум са Вашингтоном о свом нуклеарном програму, увести секундарне царине против Ирана.
Најактуелније су, међутим, узајамне тарифе. Тренутно су увозне царине у САД ниже него у већини земаља, а Трамп верује да је читаво човечанство искоришћавало САД. Приликом одређивања узајамних тарифа, чини се да су у Вашингтону израчунали трговински дефицит САД са било којом земљом, исти поделили са укупном доларском вредношћу увоза из дотичне државе, а добијени проценат преполовили. Неки светски медији сматрају да је дефиниција међусобних тарифа веома произвољна, а сам процес израчунавања непрегледан.
Полазна тачка за овакве царине је 10 одсто, али је Трамп поставио веће стопе за поједине државе. Но, њихова примена је сада замрзнута на 90 дана, са изузетком НР Кине. Уопште, Кина је на врху листе. Иако су стварне кинеске увозне царине само око 7,5 одсто, Трамп је одредио тарифе за кинеску робу које износе 145 одсто, а за на неке производе достижу чак 245 одсто.
У Пекингу су реципрочно увели царине за поједине производе из САД које иду и до 125 одсто. Потом је саопштено да Кина више неће учествовати у Трамповој “игри бројкама.”
Генерално, у међународној заједници преовлађује мишљење да Трампове тарифе имају три циља. Прво, подстаћи домаће и стране компаније да улажу и оснивају фабрике у САД, а са високим увозним тарифним баријерама успоставити ланце снабдевања за кључне домаће индустрије. Друго, користити тарифе као важан извор прихода за буџет и у њему надокнадити мањак средстава изазван смањењем пореза. Треће, употребити тарифе као полуге за присиљавање других земаља да се покоре САД и предају без борбе.
У том погледу, чини се да је Трамп постигао одређени напредак. Под претњом увођења тарифа, већ су Мексико, Канада, Колумбија… пристали на захтеве из Вашингтона.
Пише Борислав КОРКОДЕЛОВИЋ
Опширније прочитајте у нашем штампаном издању