Немамо велики број особа на чекању, а опет радимо мало трансплантација, што је нелогично и јединствено у свету. Проблем је што немамо прецизну евиденцију пацијената којима је потребна нова јетра, па смо пре пар година имали и парадокс да смо изгубили јетру од донора, зато што нисмо имали одговарајуће примаоце са одговарајућим крвних групама. Са аспекта хирургије, ми смо у потпуности способни да урадимо све трансплантације са листе чекања за годину дана, уколико се повећа број донора, наравно каже професор др Дарко Мирковић, Начелник одељења за хепатобилијарну и панкреасну хируругију и шеф стручног тима за трансплантацију органа на ВМА.
На Војномедицинској академији у Београду програм трансплантације јетре и бубрега започео је 2006. и од онда се у континуитету одвија свих 12 година. Тим на челу са професором др Дарком Мирковићем урадио је у том периоду 37 пресађивања јетре од кадаверичних донора и једну операцију где је јетра трансплантирана од живог донора. По томе је овај тим тренутно први у Србији, када је реч о броју обављених трансплантација. О њиховом раду, проблемима и изазовима ове високо софистициране и изузетно компликоване гране хируругије, разговарамо са проф. Мирковићем, начелником одељења за хепатобилијарну и панкреасну хируругију и шефом стручног тима за трансплантацију органа на ВМА. До сада, мој тим има највише обављених трансплантација јетре у Србији. У Војводини, др Милошевић је урадио око тридесетак оваквих захвата, а Клинички центар Србије око петнаест. Код нас тај програм најдуже траје у континуитету, и у потпуности смо у функцији да у сваком тренутку можемо прихватити јетру и бубреге. Број годишње урађених трансплантација неуједначен је од године до године, а највише операција је било 2010, укупно једанаест. Ми једини у Србији имамо мобилни тим који је 24 часа у приправности свих 365 дана у години и у сваком тренутку, кад се укаже донор било где у Србији, та екипа за експлантацију (вађење) органа, у саставу општи хирург и уролог, одлази тамо.
Наставак можете прочитати у броју 3091.