Мобинг има толико различитих и перфидних облика да је готово немогуће све их набројати. Не практикују га само директно надређени, а они који се служе овом врстом насиља могу бити било које старосне доби и образовног профила. Свако може врши мобинг и свако може бити мобингован. Чини се да је најстрашнији и посебно поражавајући ефекат то што радник који је доживео неку врсту узнемиравања на радном месту, од страха и немогућности да проблем реши, остаје у истом радном окружењу где је угњетаван скоро свакодневно. Жртве мобинга немају велику подршку с обзиром да је он најтеже правно доказив у судској пракси. Запослени има две опције, да остане и трпи малтретирање или да оде. У жељи да чујемо неколико примера оних који су пакао мобинга прошли или још увек пролазе и да пружимо стручни адвокатски и психолошки савет, разговарали смо са жртвама, али и са адвокатом Марком Милутиновићем из адвокатске канцеларије Милутиновић, као и са Радом Јовановић, психологом и систематским породичним психотерапеутом под супервизијом.
Свако од саговорника који је доживео мобинг тражио је заштиту својих података али и изразио жељу да помогне и исприча своје искуство. Ово је и прави пресек стања које се дешава међу радно способним становништвом: свесни су терора који се над њима врши, али бирају да остану анонимни. Наши саговорници су уплашени од онога што може да им се догоди уколико покушају да са неким јавно разговарају о мобингу.
Марија (26)
Током разговора са Маријом прва чињеница коју нам је испричала јесте да још увек ради на истом радном месту. За „Илустровану Политику“ је одлучно испричала да је почетак рада био одличан, имала је утисак да добро ради и да је послодавац задовољан. Истакла је да је схватила да је мобингована оног тренутка када је надређена почела да свакодневно виче на њу. Тврди да то није била конструктивна примедба већ вика на радном месту пред осталим колегама. Марија је на овом радном месту једном приликом питала да оде на заказан лекарски преглед, што јој је онемогућено. Изостало је њено основно право да узме слободан дан и добије здравствену негу која јој је потребна. Вика, непримерно висок тон и тешке речи постале су њена свакодневница. Разговор завршава реченицом: „И даље сам у тој фирми, нажалост“.
Софија (30)
Њено искуство је слично. Почела је рад у једној фирми мислећи да обавља савесно и одговорно свој посао. Према њеним речима касно је схватила да је подвргнута мобингу. Софија нам је признала како је то најтежи моменат: схватити да некм над тобом врши насиље и признати себи да иако си образован и довољно квалификован за посао, неко ипак решава да те угрожава. Ова девојка је говорила о томе да је узнемиравање кренуло најпре са коментарима на рачун њеног изгледа. Колеге би то на радном месту коментарисале у негативном контексту, некада са намером и да она сама то чује. „Схватила сам да је све отишло предалеко када сам због коменатара како изгледам купила потпуно нову гардеробу како бих избегла сукобе на радном месту“. Из овог колектива Софија је убрзо отишла закључујући да је то најгоре радно искуство које је имала.
Пише: Јована Миловановић
Опширније прочитајте у нашем штампаном издању