Мало шта човека може да избаци из колосека као губитак посла, а и мало шта може да му уруши самопоуздање као трагање за новим послом. Свесни својих вредности и знања, млади се свакодневно сусрећу са бројним препрекама како би посао који раде иоле одговарао њиховом потенцијалу, и праве прећутне компромисе у својој глави, уз реченицу: „Ма добро, ово ми није лоше за сад, само да премостим…“
Оно што прво приметимо када приступимо неком домаћем сајту за проналажење посла, јесте да су називи многих позиција које се траже написани на енглеском језику. Без намере да негирамо растући, и донекле оправдани англицизам у српском језику, не можемо да се не запитамо да ли су страни називи занимања баш увек потребни, или служе да се нагласи њихова важност? Чини се да је значај посла руководиоца неког сектора већи, ако га преименујемо у менаџерство. И мада су данас бројни сектори у кризи, менаџера никад више. Таман када се изборимо са читањем захтева које кандидат треба да испуни, написаних што на енглеском, што на српском, у стилу десетерца, схватамо да многе вештине не поседујемо, док истовремено осећамо немир јер нисмо довољно добри. При том, заборављамо да тржиште рада не сме тако да функционише. Једна особа не сме да обавља посао за троје, а да прима плату за једног, нити сме да се боји зато што нема потребно искуство.
Наставак можете прочитати у броју 3099.