Tražim posao

Malo šta čoveka može da izbaci iz koloseka kao gubitak posla, a i malo šta može da mu uruši samopouzdanje kao traganje za novim poslom. Svesni svojih vrednosti i znanja, mladi se svakodnevno susreću sa brojnim preprekama kako bi posao koji rade iole odgovarao njihovom potencijalu, i prave prećutne kompromise u svojoj glavi, uz rečenicu: „Ma dobro, ovo mi nije loše za sad, samo da premostim…“

Ono što prvo primetimo kada pristupimo nekom domaćem sajtu za pronalaženje posla, jeste da su nazivi mnogih pozicija koje se traže napisani na engleskom jeziku. Bez namere da negiramo rastući, i donekle opravdani anglicizam u srpskom jeziku, ne možemo da se ne zapitamo da li su strani nazivi zanimanja baš uvek potrebni, ili služe da se naglasi njihova važnost? Čini se da je značaj posla rukovodioca nekog sektora veći, ako ga preimenujemo u menadžerstvo. I mada su danas brojni sektori u krizi, menadžera nikad više. Taman kada se izborimo sa čitanjem zahteva koje kandidat treba da ispuni, napisanih što na engleskom, što na srpskom, u stilu deseterca, shvatamo da mnoge veštine ne posedujemo, dok istovremeno osećamo nemir jer nismo dovoljno dobri. Pri tom, zaboravljamo da tržište rada ne sme tako da funkcioniše. Jedna osoba ne sme da obavlja posao za troje, a da prima platu za jednog, niti sme da se boji zato što nema potrebno iskustvo.

Nastavak možete pročitati u broju 3099.