ИЗ АУСТРИЈЕ ПОМАЖЕ РОДНО СЕЛО
Треба сачувати људе у Горњем Брестовцу

Бечки грађевинар Милун Николић са супругом Надом и сином Александром приредио је, као ктитор храма Светог Георгија у селу Горњи Брестовац код Бојника, прославу црквене славе Ђурђевдан. Богослужио је владика нишки Арсеније, који је пред стотину верника дивно беседио и између осталог рекао: “ Господе, помози ово село и овај народ!”

Милун Николић је са породицом дошао из Беча у свој завичај управо да, како нам је рекао, помогне свом селу и његовим житељима.

“Овде је Бог давно рекао лаку ноћ. Мислим да је дошло време да ми заједно, уз Божју помоћ, допринесемо да Горњи Брестовац претворимо у – добар дан!”

Село се налази у сиромашној општини Бојник, удаљеној 300 километара од Београда и четрдесетак километара од Лесковца. Једно је од старих села средњовеквоне Србије, када је Брестовац био значајно место. Доказ за то је локалитет Црквиште, где се налазила стара православна црква. Није познато када је ова црква порушена. На темељима су Брестовчани подигли нову цркву 1924. године.

Мала и прелепа црква Светог Георгија обновљена је и освештана 1996. Освештао је тадашњи епископ нишки Иринеј, потом патријарх српски. Ктитор је био Милун Николић, са породицом.

“Рођен сам у овом селу 1950. и крштен у овом храму. У Горњем Брестовцу сам завршио основну школу, а студије електро-технике у Београду и Суботици. Када сам отишао 1973. на рад у иностранство, у Немачку, а потом у Аустрију, стално сам осећао потребу да своју душу повратим у овај храм. Купио сам имање поред реке, направио мост преко ње, даривао их Епархији нишкој и саградио цркву. Прота Данило и владика нишки Арсеније су нас позвали да заједно прославимо црквену славу Ђурђевдан и ми смо из Беча стигли и помогли да се наша парохија и наш народ радује и весели”, искрено нам је рекао Николић, који је сносио већину трошкова овог празничног славља.

Није крио радост да је Ђурђевдан окупио готово све сељане, али није ни крио разочарење да је његов завичај наставио да демографски и економски пропада. Половином прошлог века село је имало хиљаду душа, а сада има само 70 Срба и стотинак Рома. Село је добило име по бујног брестовој шуми, која, такође, као и њени житељи – нестаје.

“Атар села Горњи Брестовац има хиљаду хектара са њивама, воћњацима, виноградима, шумом и пашњацима, али кад народа нема, та имања се све мање обрађују и земља све мање рађа. Од индустрије у селу постоје само акумулациона брана и постројење за прераду воде на језеру, из ког водом снабдевају околна насељена места, и једна млин. За младе нема посла, а старачка домаћинства су све бројнија. Треба спасити народ, како рече владика Арсеније и вратити га у село”, сматра Милун Николић.

 

Текст и слике Марко Лопушина