Требиње: Сунце, смиље и осмех

Купа се у Јадрану, а гледа у Србију: град Јована Дучића, вина жилавке, сира из мјешине, џиновских платана, бурне историје, лепе будућности, а изнад свега, добрих људи постаје нови културни, конгресни, верски и економски центар у који наши људи све чешће одлазе да се одморе и нешто науче.

Десетак сати дуг пут на два или четири точка од Београда до Требиња има својих чари у односу на краћу, удобнију и скупљу варијанту летења до Подгорице или Дубровника. Тако се и наш мали Прес караван труцкао и стрепео Ибарском магистралом, са жаљењем над старим храстом пројурили смо поред места где је вековима стајао, застали смо у варошици где је настало чувено Креманско пророчанство, да би на граници са Босном и Херцеговином цео сат, на врелом сунцу, чекали прелазак границе. А тамо, преко Дрине, на разрушеним зидинама некадашњих, нечијих, кућа стоје натписи „Хоћемо Шешеља“, све до Вишеграда. Свежину боје на тим писанијима нисам проверавао, али јесте чудан осећај који странац има док пролази тим крајевима: лепота природе прекрила је људске драме које су се ту догађале пре двадесетак година. Лепо дрво – да ли је поред њега неко стрељан? Диван поток – је ли ту неко преклан? У историјом проклетој Босни и даље су видљиве рупе од гелера на кућама у којима неки људи живе, од Горажда до Фоче и даље. Остаци од последњег рата. Онај претходни, светски, већ је пао у заборав. Споменик Тјентиште у Националном парку Сутјеска допола је прогутало клизиште. Аветињско, напуштено одмаралиште у непосредној близини згодно је још само за графит неког очајника: „Доћи ће Тито и је… вам мајку“! На графиту нема тачкица. Прашуме Сутјеске напуштамо и после још једног подугачког тунела улазимо у сасвим нову географију: да ли трава избија из камена или камен расте из траве, нисам био сигуран гледајући непрегледни крш – Херцеговине. Већ самим тим види се да је реч о другачијој земљи. Док пролазимо преко пространих ливада око Гацка на којима крда са (слободна процена) хиљадама крава слободно пасу, у ноздрве се увлачи мирис процветале зове и смиља, а очи нам испуњава поглед на блиставо Билећко језеро.

Живот испод платана

Стижемо и у најјужнији град Републике Српске, смештен уз реку Требишњицу, толико чисту већим делом свог тока дугог деведесет седам километара, да се у њој може наћи и ретка зверка – човечја рибица. Спржени камени обронци планине Леотар (Римљани су га звали Лав који спава) чувају Требиње од зима, снегова и ветрова што се ковитлају иза ње. Чим крочите у град, осећате чудан спој Медитерана, Србије, Турске и Аустрије који је обликовао културу, традицију и савремени живот у Требињу. Све је опуштено овде: све валуте су добродошле, а радно време је мање „оддо“, а више „какокад“. Чувених шеснаест платана испод којих мора да се попије кафа сада само праве богоугодну хладовину, јер хотел-ресторан „Платани“ (стари) тренутно не ради. Реновира се пошто је добио новог закупца, славног кошаркаша Дејана Бодирогу, рођеног Требињца. На срећу, ради онај нови хотел истог имена чија се башта уклапа у простор око надалеко чувене требињске пијаце, незванично Бабић плаца, названог по барону Бабићу, првом команданту Требиња из времена доласка Аустријанаца у град. Где је некада било гробље засађено је 1878. то дрвеће, а легенда каже да је барон засадио шеснаест платана, јер је толико година имала његова ћерка када је умрла. Трг Платана и Бабић Плац данас чине једну целину са много платана, а највећа атракција је пијаца окружена кафићима. Ту се све битно у Требињу дешава, договара и сазнаје. Чак из Дубровника ту долазе да купују воће, поврће, а посебно сир из мијеха, како Требињци зову свој специјалитет, јединствен у свету. Гледам их, онако разврстане – масни, немасни, торотан, шкрипавац, ситни, у уљу…. десет евра килограм. „Ајмо, Саво, добра сира“, чује се са једне тезгице, на другој продавачица тражи хрватске куне, понестало јој па нема да врати кусур. Много је избеглица из других крајева Херцеговине које је рат овамо потерао па се сналазе продајући робу коју најчешће и сами праве. Стака и Лазар Радишић су из Мостара, Слава Жижак из Стоца…

Наставак можете прочитати у броју 3097.