Треће доба: Како изгледа старити у Србији

Како изгледа старити у Србији? Ово је била тема недавно одржане панел дискусије, а положај и статус наших сународника који имају 65+ година, сагледан је из свих углова: материјалних, психолошких, социјалних, здравствених… Поглед на старије је и поглед у будућност, јер све нас чека то животно доба, а особе чији положај данас истражујемо, показују нам како ћемо ми живети сутра, речено је, између осталог на овом скупу

Сваки пети становник Србије старији је од 65 година, што потврђује да смо једна од времешнијих популација у свету. Овоме, осим негативног природног прираштаја, доприноси и све дужи животни век. Често, на жалост, ово продужено трајање трећег доба не прати и адекватан квалитет живота који – уместо да буде миран, достојанствен и растерећен свакодневних трзавица у годинама које следе након завршеног радног века – многима доноси низ невоља: здравствених, социјалних, психолошких, комуникацијских, организационих.

Ово је била тема и недавно одржане панел-дискусије поводом представљања брошуре „Социјална укљученост старијих особа (65+) у Србији“ и новог броја стручног часописа МОНС који је посвећен управо овим питањима. Анализе и закључци изведени су на основу раније објављених података Завода за статистику и других референтних установа, као и на основу квалитативног истраживања које су сарадници МОНС-а спровели на терену, разговарајући са женама и мушкарцима широм Србије.

– Каква будућност нас чека у старости, ако се не промени однос према припадницима трећег доба – упитала се на почетку панел-дискусије Марија Бабовић, уредница и директорка SeConS групе за развојну иницијативу. Одмах је и дала одговор: – То можемо да видимо на основу ситуације у којој су сада наши старији суграђани. Поглед на старије је због тога, и поглед у будућност, јер све нас чека то животно доба. Продужени људски век је позитиван тренд, а особе чији положај ми данас истражујемо, показују нам како ћемо ми живети сутра. Старији од 65 година су растући контигент популације, али и група са специфичним ресурсима, капацитетима и потребама. Да ли могу да их задовоље, да ли су укључени и активни на начин који им одговара, да ли су им доступне различите друштвене услуге, и какав је њихов положај у односу на вршњаке у европским државама – то су нека од питања на која смо покушали да пронађемо одговоре.

Наставак прочитајте у броју 3112.