Роман “Српско срце Јоханово” Веселина Џелетовића говори о томе како су зликовци ишчупали срце Србину Јовану у озлоглашеној „Жутој кући“ на северу Албаније и однели га у Немачку, где га је богати Немац Јохан Вагнер купио. Ова стара, болна тема о трговини органима која се одвијала на Косову и Метохији, после доласка међународних снага, када су албански терористи вадили виталне органе заробљеним Србима и продавали их по свету, у поменутом делу је описана кроз једну дирљиву, тужну и истиниту причу. Књига је доживела 27 издања и преведена је на 14 језика, а сада се по њој снима и играни филм „Жетва“.
Са аутором Веселином Џелетовићем, разговарали смо о овом делу, али и о другим књигама које спрема, а које сведоче о трговини органима Срба киднапованих са Косова и Метохије. Џелетови каже да су многе приче још страшније од ове описане у роману „Српско срце Јоханово“.
Ко је био Јован из ваше књиге и да ли сте га познавали?
– Био је мој велики пријатељ, човек који је поверовао да ће након одласка српске војске и полиције међународна заједница на Косову и Метохији одржавати ред и мир. Који није ни сањао да ће иста та заједница дозволити лов на Србе, киднаповања и убиства. Зато је и страдао. Правда је прогнана са Космета за Србе. Остаје нам само нада у Божанску правду.
Када сте и где упознали Јохана, и шта сте са њим у том моменту разговарали?
– Наш први сусрет одиграо се на сахрани супруге тог мог пријатеља Јована 2004. године. Она је извршила самоубиство јер су је силовали Шиптари. Њих петорица. Као строго патријархално васпитана жена толико понижење и срамоту није могла да издржи. На гробљу сам приметио човека који својим одевањем и понашањем једноставно није припадао том времену и простору у коме се налазио. Дете мојих пријатеља, које је после самоубиства мајке остало сироче, шћућурило се око његових ногу. Када сам питао стрица дечака ко је тај човек добио сам одговор да морам да поразговарам са њим јер је рекао да носи срце киднапованог Јована, оца тог малишана.
Колико је Јохан био отворен када је дошао да се упозна са породицом Јована чије му је срце трансплантирано?
– Морате бити свесни једне чињенице а то је да је Јохан дошао на Косово и Метохију само са једним циљем, да финансијски помогне породицу човека чије срце носи и да се врати у Немачку. Међутим, среће малишана, сина човека захваљујући коме је жив и тај сусрет мења све његове одлуке. Тај сусрет је био тако емотиван јер Немац каже да је то срце хтело да искочи напоље када му се син његовог донора приближио. Каже да је осетио како шавови од операције хоће да попуцају. Од тог момента срце диктира Немцу шта да ради. Једноставно га тера да долази често на Космет како би видео тог дечака. А када је мајка малишана извршила самоубиство и дете остало само, Немац је добио необјашњив порив да мора да усвоји тог малишана. И онда је испричао ову причу коју никада не бисмо сазнали да није упознао дете.
Пише Зоран Влашковић
Опширније прочитајте у нашем штампаном издању