Чудан је Топлички крај на југу Србије – природно леп и неприродно мистичан и тајновит. „Само да нам први пут дођу, после нема зиме, увек нам се враћају“, кажу запослени у бањама овог региона који само што не експлодира од вруће и хладне воде која извире са обронака околник брда и планина.
Е, али треба тамо доћи, вијугавим стрмим путељцима, кроз шуме и недођије. Од града Куршумлије, једине општине у Србији са три бање, аутобус иде три до четири пута дневно ка тим лечилиштима – Луковској Бањи, Пролом Бањи и Куршумлијској Бањи. Између њих су манастири, видиковци, заборављена села, неолитско налазиште, Ђавоља Варош, старинске колибе и кафане, Панчићев врх, ски-стазе, шеталишта и бројне легенде које опстају у овим граничним крајевима.
Прва граница је била још у време Римског царства баш овде, између провинција Далмације и Горње Мезије, а Куршумлија се звала Ад Финес односно На крају или На граници. После су се ту негде граничили Источно и Западно Римско царство, па Турци и Аустроугари, Хрвати и Срби… а сада лежи једна линија, административна, која би желела да постане граница. Тренутно, обе стране линије биће повезане магистралним путем са свршетком у Лепосавићу. У „земљу граница“ кренуо је београдски Битеф Театар чија нова позоришна сезона има назив „Границе“ и тим поводом је њихов Уметнички прес-караван посетио овај лепи крај.
Кренули смо од две тек обновљене бање, Луковске и Куршумлијске. У овој другој, односно у бањском хотелу и лечилишту „Планинка“, боја од кречења такорећи се није ни осушила на његових шест спратова, јер је после три године од почетка реновирања тек средином фебруара отворила своја стаклена врата туристима. Све мирише на ново.
Изнутра – као свемирски брод од стакла, у пастелним тоновима. Испред се гради џиновски парк. Испод хотела протиче Бањска река, притока Топлице, а у околини има десет извора који се користе за осам базена унутар здања. Около су тениски терени, неки још у радовима и, колико смо разумели, биће овог лета одржан међународни тениски турнир. Бању је отворио 1929. краљ Александар Први, а педесетих година је постала право лечилиште.
Деценијама је хотел „Жубор“ лечио реуму, а након пропадања током ратних деведесетих и почетком овог века, куршумлијска компанија „Планинка АД“ купила је и ову бању пре три године и придодала је свом каталогу у коме се већ налазе Пролом и Луковска Бања, плус брига о парку природе Ђавоља Варош и две куршумлијске цркве из средњег века. За сада је у овој бањи релативно мало гостију, али је баш зато и права уживанција и одмор за уши, мозак и зглобове.
Текст и фотографије Срђан Јокановић
Опширније прочитајте у нашем штампаном издању