Прошло је више од четрдесет година када је Оливија Њутн Џон играла у филму „Бриљантин“ и постала светска звезда. Била је симбол добре девојчице која постаје неваљала зарад дечка који јој се свиђа, и која је нежни џемпер заменила за кожну јакну, а хаљине за тесне панталоне и мини-сукње. Кикице и шналице уступиле су место густим локнама. Ко би заборавио како са цигаретом у устима и секси игром заводи Џона Траволту док заједно певају „Ти си једини кога желим“?
Данас Оливија Њутн Џон има 72 године и пева другу песму. „Сада сам домаћица и уживам у томе“, каже она док представља аутобиографску књигу „Немојте престати да верујете“, чији је наслов позајмила од свог старог музичког хита. Књигу је објавила пре нешто више од годину дана и њоме је желела да исприча своју животну причу у тренутку када је чула да се у Аустралији снима биографски филм о њој. Није хтела да учествује у том пројекту, а плашила се како ће је они представити, па је одлучила да пре њих рашчисти ствари. И књига и филм појавили су се истовремено. Филм је пропао, књига је бестселер.
Књига није сочна, њоме ауторка не шири трачеве, већ их скупља и чисти. Сазнајемо да Траволта и она никада нису били љубавни пар, већ само добри пријатељи, до данас. Открива да потиче из породице једног нобеловца – Макса Борна, немачког Јеврејина, који је 1933. пребегао за Енглеску. Признаје да је у школи имала слабе оцене из музике… и тако редом. Много се бави болешћу која је обележил последњих тридесет година њеног живота.
Ја сам здрава, ја сам јака
„Ја сам здрава, ја сам јака“. То је рефрен који Оливија Њутн Џон воли да пева и понавља, у себи или за себе, уз било какву песму коју је изабрала да слуша.
„Мислим да је јако важно задржати позитивне мисли“, каже певачица и глумица. „Када вам је тешко, музика може много да помогне, као лек“. Позитивне мисли и музика јој помажу да настави борбу против канцера који се код ње појавио пре готово три деценије.
Из свог дома на ранчу, у близини Санта Барбаре, у Калифорнији, Оливија зрачи оптимизмом. Кратко подшишана, у плаво офарбана, она изгледа много млађе од своје 72 године. Младолики изглед је од ње и направио звезду. Имала је 29 када је добила улогу у филмском мјузиклу „Бриљантин“, у коме је играла средњошколку Сенди!
Од када јој се болест поново вратила 2017. Оливија се посветила побољшању и одржавању здравља. Рецидив је случајно открила и сазнала да је болест у четвртом, последњем стадијуму. Метастазирао је, а она је притом пала и повредила репни део кичме. Није могла да хода без штапа. Прошле године је добила вест да јој се тумор смањио и каже да се сада осећа добро. „Била сам јако слаба, користила сам штап и штаке, поново учила да ходам, али сада шетам сама“, уз осмех каже певачица јаким аустралијским акцентом кога се није одрекла иако већ четири и по деценије живи у Америци.
Упркос болести, Оливија је радила све ово време, била је стално у покрету, али пандемија короне јој је донела промену, могућност да ужива у ситницама које чине живот, да буде код куће, са породицом, псом, мачком, пони коњима и кокошкама које узгаја. Почела је и да сади парадајз, да га гледа како расте и ужива у његовом укусу. Дан почиње соком од зелених алги који јој припрема муж Џон Истерлинг, власник компаније за прозводе од лековитог биља. Више се не нервира због неважних ствари:
– Одувек сам превише гунђала уколико ми дом није у савршеном реду. Онда сам схватила да сам ја особа која ту живи, а не гости, и да није важно ако је на поду мали неред. Научила сам да више уживам у животу и мислим да сам срећна што поред себе имам дивног мужа и ћерку која ми често долази у посету.
Трећа срећа
Реч „срећа“ Оливија Њутн Џон често изговара, као када описује своју блиставу музичку каријеру, серију хитова које је имала или четири „Греми“ награде које је освојила. Користи је и када говори о томе како је трећи пут окрила болест. „Трећа срећа“, смеје се певачица. „Тако гледам на то. Сваки нови дан је поклон. Никада не знате колико их још имате. Сви ми имамо одређено трајање на овој планети и треба да смо захвални на томе“.
Оливији је први пут тумор дојке дијагностикован 1992, недуго пошто је умро њен обожавани отац, бивши агент британске обавештајне службе МИ-5 који је радио и на чувеном шпијунском пројекту „Енигма“ током Другог светског рата. Можда је стрес био окидач за настанак болести? Тек, када је њена сестра Рона умрла 2013. певачица је открила да јој се болест вратила. И то сасвим случајно, када је отишла на преглед због лакше саобрачајне несреће. Канцер се трећи пут појавио 2017. и Оливија га је, каже, очекивала. „Он већ толико дуго живи са мном и осећала сам да нешто опет није у реду, али мислила сам да ћу опет прегурати све“!
Поред операција, хемотерапија и радиотерапија Њутн Џон пише да јој је много помогла и медицинска конопља. О тој опојној дроги она говори свуда, као и да је њене благодети упознала захваљујући свом мужу. Он је узгаја у пластенику, на њиховом ранчу, и користи за свој посао са лековитим биљем. И Оливијина ћерка Клои, чији отац је певачицин први муж, глумац Мет Латанзи, такође узгаја медицинску конопљу на свом ранчу у Орегону.
„Била сам нервозна када сам почела да је користим, нисам знала шта да очекујем, али сам убрзо видела да помаже, да је добра код нервозе, код несанице и да елиминише бол“.
Експериментисала је са биљакама које расту у сливу Амазона и где их користе као лек или зачин за верске и духовне обреде. Са садашњим мужем Џоном, тада само пријатељем, ишла је у Перу пре тринаест година и присуствовала једном обреду у џунгли. Џон јој је дао само да окуси мало чаја од ајахуаске, тек један чеп од боце. Те ноћи је почела да халуцинира.
„То ми је променило живот. Да нисам то искусила, можда данас не бих била удата за Џона. Под дејством те биљке имала сам невероватна сновиђења, било је чудесно“. Пар се вратио у Перу наредне године и венчао у граду Куско, у Андима, на четири хиљаде метара надморске висине.
Њена вера у моћ лечења биљкама је тако чврста да је основала и своју фондацију која истражује холистичке терапије канцера. Британска наука каже да још нема доказа да травке помажу лечењу ове болести: да ли Оливију брине што се неки оболели ослањају искључиво на алтернативну медицину, можда захваљујући и њеном утицају?
„Али, ја никоме не говорим шта треба да ради, само желим да помогнем истраживања и откријем шта помаже код ове болести. Ја користим и традиционалну и такозвану западну медицину и оно најбоље што обе нуде. Први пут сам користила само званичну, хемотерапију и те ствари, али и неке траве, медитацију и акупунктуру, све што су ми дозволили да унесем и примењујем у болници. То сам покушала касније да направим у Аустралији, када сам основала Центар за истраживање и лечење рака у Мелбурну (за његово оснивање и рад сакупила је двеста милиона долара, прим. аут.). Други пут сам користила само природне лекове и тек сада сам комбиновале обе врсте терапије“.
Из породице нобеловца
У аутобиографији Оливија каже да су јој у животу доста помагали некадашњи певачи Карен Карпентер и Џон Денвер које назива „духовним учитељима“. Међу њих увршћује и ујака Густава и целу њену породицу, како додаје.
Аустралијска звезда је рођена 1948. у енглеском граду Кембриџу. Њена мајка Ајрин је ћерка нобеловца, физичара Макса Борна, који је био добар пријатељ са Албертом Ајнштајном. Оливија је имала шест година када се породица преселила у аустралијски град Мелбурн где је њен отац добио посао професора. Имала је старијег брата Рона, данас лекара, и сестру Рону, која је била глумица.
Оливија је рано почела да се занима за певање и са 14 година је, уз помоћ другарица из школе, основала поп групу. Годину дана је, као награду за победу на једном такмичењу, добила пут у Енглеску, али њој се није ишло: „Нисам хтела да оставим дечка и мајка ме је буквално ухватила за уши и убацила у ауто којим сам отишла на аеродром“.
У Енглеској је остала и почела да пева песме које су други писали за њу и у којима је њен слатки гласић долазио је до изражаја Чак је 1974. представљала Велику Британију на Песми Евровизије са нумером „Нека живи љубав“. Освојила је четврто место, а победила је, знате већ, шведска група АББА са песмом „Ватерло“. У њеној каријери се ништа значајније није дешавало док није отишла у Америку и почела да изводи кантри музику. Тамо су је одмах прозвали „нова Дорис Деј“ (због прћастог носића и боје гласа којима је подсећала на холивудску звезду). Критичари је нису уважавали, али продавала је милионе плоча.
Онда је 1978. дошао „Бриљантин“. Оливија је била на некој забави на којој је упознала продуцента филма Алена Кара: Чим је видео, Ален је знао да је нашао главну глумицу. Оливија је прво одбила понуду јер је мислила да је сувише стара да игра тинејџерку која се заљубљује у несташка у лику Џона Траволте, пет година млађег од ње.
Више од четири деценије касније, „Бриљантин“ је и даље један од најуспешнијих мјузикала свих времена, али се данас воде дебате о томе зашто су жене у том филму подвргнуте стереотипима само да би се допале мушкарцима? Феминисткиње кажу да тај филм не слави љубав, већ је симбол сексизма.
– Али, то је само филм, прича која се дешава педесетих година када је свет изгледао другачије – буни се глумица. – Сви заборављају да се није Сенди променила како би се допала Денију, већ да се и он променио због ње. То је једноставна ствар, нема ничег пикантног за оне што се боре за равноправност. Девојка воли младића и мисли ако нешто уради да ће и он заволети њу. Он такође жели да она заволи њега. То је стварни живот, људи раде такве ствари зарад љубави и нема ту ничег лошег!
Еротски заблудела
На крилима тријумфа „Бриљантина“ и још једног превише слатког мјузикла „Ксанаду“, у коме је опет плесала, али са легендарним Џином Келијем, Оливија је пожелела да раскрсти за имиџом наивне девојчице из доброг краја – снимила је 1981. песму „Физички“, њен највећи музички хит до данас. Песма, која је најпре била понуђена Тини Тарнер, изазвала је контроверзе због стихова који сугеришу на секс и, за оно доба, „врућег“ видео-спота у коме се певачица појављује. У тесном трикоу за вежбање, у гимнастичкој сали међу голишавим билдерима, под тушем у купатилу… „
Слика „преко ноћи еротски заблуделе“ певачице, како су је тада подсмешљиво називали критичари, није дуго трајала и пар година касније Оливија се вратила љубавним песмама. „Заправо сам одувек хтела да будем добра девојка“, смеје се ауторка аутобиографије. „Било би опасно да је било другачије, мом тати се то не би допало“.
Њена филмска каријера није ни приближно богата као музичка. „Бриљантин“ је био тек њен трећи филм. У Енглеској је крајем шездесетих снимила два филма које нико није хтео да гледа. И после „Бриљантина“ је извикани „Ксанаду“ такође био промашај. Ни Оливија ни Траволта нису желели да се појаве у наставку „Бриљантина“ почетком осамдесетих. С правом: филм је био лош и пропао је.
Кад год јој се данас деси нешто лоше, певачица воли да се подсети како је много тешких ситуација у животу већ прошла. Ту спада неколико спонтаних побачаја пре него што је добила ћерку Клои (35). Не заборавља ни мистериозни нестанак свог вереника Патрика Мекдермота 2005. године који никада није пронађен!
„С годинама постајеш мудрији. Схваташ да знаш како да се суочиш са ситуацијама и да преживиш. Као и са овом пандемијом: ужасне ствари се догађају, али живот се наставља. И из овога ћемо много научити и неке позитивне ствари ће из тога изаћи“.
А њена болест?
– Не размишљам о себи као о особи са канцером. Не говорим о борби против њега, јер не волим ратове. Не волим да се борим против било чега, без обзира где се то налази, ван или унутар мог тела. Желим да моје тело буде здраво, а ја у равнотежи. До тога се долази и мозгом. Ако мислите како сте болесни и сажаљевате себе, онда ћете заиста бити болесни.
Љута је на докторе који се усуђују да пацијентима дају прогнозе болести и колико ће живети. Она то не жели да зна: „Ионако им не верујем. Уосталом, то нико не може да зна“!
Канцер је постао њен живот и разлог њеног живота.
– Шта бих ја данас била без њега? Не знам. Видим га као део моје судбине. Дао ми је смисао живота и много научио о саосећању. Живим дуже него што су многи веровали да ћу живети и хоћу свима да кажем да та дијагноза није „смртна пресуда“. За мене је она била поклон. Не желим никоме да га добије, али у мом животу он је важна ствар.
Приредио Срђан Јокановић