Малигни тумор мокраћне бешике се по заступљености налази на седмом месту код мушкараца, односно на једанаестом код жена. Шта је водећи фактор ризика?
– Тренутно се сматра да су цигарете најзначајнији фактор ризика за настанак тумора бешике али нажалост у последње време имамо све већи број пацијената који никада нису пушили, или су престали одавно, или су само били изложени дуванском диму. Особе изложене ароматичним аминима, индустријским супстанцама (индустрија боје, фарбе, текстила и гума) такође су под повећаним ризиком. Тумори мокраћне бешике су у више од 95 одсто случајева малигни.
Које врсте тумора мокраћне бешике постоје?
– Најчешће се јављају карциноми прелазног епитела – транзициоцелуларни, и они представљају 80 одсто свих малигнитета мокраћне бешике. Разликују се две форме овог карцинома које имају различити малигни потенцијал и различиту клиничку слику и ток болести. Може се јавити у папиларном (мишић неинвазивном тумору) и инвазивном (мишић инвазивном) облику. Овај први се карактерише растом на петељци, има карфиоласт облик и мање је агресиван, нема тенденцију дубоке инвазије зида мокраћне бешике. Јасно је локализован и пружа добру могућност за ендоскопску хируршку ресекцију тумора уз очување бешике. Инвазивни облик захвата дубље слојеве бешике, целу дебљину зида бешике, а може да пробије и зид бешике, да захвати околне органе и болест у било ком од ових стадијума се лечи радикалном хирургијом, уклањањем целе мокраћне бешике. Постоји и сквамоцелуларни карцином који се јавља код свега пет одсто особа. Повезан је најчешће са хроничним запаљењем и каснијом сквамозном метаплазмом или хроничном иритацијом зида бешике, услед постојања камена. Два пута је чешћи код жена.
Пише Бранка Ковачевић
Опширније прочитајте у нашем штампаном издању