Током августа ћемо у четири епизоде сазнати све о рату, суши и похлепи који су уништили целу једну цивилизацију
Када се помене цивилизација Маја, већина најпре помисли на монументалне пирамиде, мистериозне хијероглифе, прецизан календар и изузетна знања из астрономије. Међутим, иза тог величанственог наслеђа крије се и прича испуњена политичким интригама, немилосрдним борбама за власт, савезима који су се склапали и рушили преко ноћи и владарима који су били спремни на све како би проширили свој утицај. Управо ту мање познату страну једне од најфасцинантнијих цивилизација древног света открива нова четвороделна документарна серија канала Вијасат Хистори „Маје – Рат пет краљевстава“, заснована на најновијим археолошким открићима, дешифрованим натписима и истраживањима водећих светских стручњака.
Серија руши једну од најраспрострањенијих заблуда о Мајама. Оне никада нису створиле јединствено царство. Напротив, њихов свет чиниле су десетине моћних градова-држава који су вековима водили борбу за превласт. Владари су моћ стицали не само освајањима, већ и дипломатијом, династичким браковима, контролом трговачких путева и религијским ауторитетом. Ко је контролисао трговину жадом, какаом и опсидијаном (природно вулканско стакло, врло вредна роба за Маје), контролисао је и богатство. Ко је имао највише савезника, владао је читавим регионом.
У самом средишту те велике игре налазиле су се две супарничке силе – Тикал, краљевство Јагуара, и Калакмул, седиште чувене династије Каан, познатије као Краљеви Змија. Њихово ривалство трајало је више од три стотине година, због чега га савремени историчари често називају „хладним ратом Маја“. Велике битке биле су ретке. Много чешће вођене су политичке игре: придобијање савезника, постављање подобних владара у околним градовима, подстицање побуна у непријатељским државама и борба за контролу над најважнијим трговачким правцима.
Посебно место у серији припада Краљевима Змија, владарској династији чије је постојање дуго било готово непознато. Све до деведесетих година прошлог века научници нису могли да разумеју значење многих натписа Маја. Тек када су хијероглифи коначно дешифровани, испоставило се да они не говоре само о боговима и астрономији већ бележе стварне историјске личности, ратове и политичке догађаје. Међу њима се непрестано појављивао знак змијске главе – амблем династије која је током шестог и седмог века постала најмоћнија политичка сила читавог света Маја.
Оно што Краљеве Змија чини посебно занимљивим јесте чињеница да њихова надмоћ није почивала искључиво на војној сили. Освајања су била само један део стратегије. Много важнију улогу имали су дипломатски таленат, пажљиво склапани бракови између владарских породица, трговачки споразуми и обећања заштите савезницима. Градови који су прихватали њихову власт добијали су приступ трговачким мрежама и економском просперитету, што је често било убедљивије од саме претње оружјем. Управо захваљујући таквој политици, владар Јукном Велики успео је да изгради најмоћније краљевство које су Маје икада познавале.
Али, ниједна империја не траје вечно. Док су Краљеви Змија веровали да је њихова власт неупитна, у Тикалу је стасавао владар Јасав Чан Кавил. После деценија пажљивих припрема и јачања своје државе, он је 695. године задао одлучујући ударац Калакмулу. Победа није значила само војни тријумф. Освајањем светих симбола противничке династије срушен је и њен божански ауторитет, што је био ударац од кога се Краљеви Змија никада нису опоравили. Њихови савезници почели су да их напуштају, вазалне државе су се осамостаљивале, а политичка карта света Маја поново се мењала.
Ипак, како серија показује, победник на крају није био нико. Слом Калакмула није донео нову стабилност. Напротив, отворио је период још већих сукоба, политичке расцепканости и исцрпљивања ресурса.
Дуготрајне суше уништавале су усеве кукуруза, масовна сеча шума нарушавала је природни циклус воде, резервоари су постајали загађени, а све бројније становништво вршило је све већи притисак на околину. Како су нестали услови за просперитет, тако је нестајало и поверење у владаре чији је божански ауторитет почивао на уверењу да могу да обезбеде благостање и космички поредак. Велики градови постепено су напуштани, а читав политички систем почео је да се урушава. Серија зато убедљиво показује да пропаст цивилизације Маја није била последица једне катастрофе, већ сложеног преплитања политичких, друштвених и еколошких криза које су се нагомилавале деценијама.
Поред узбудљиве историјске приче, „Маје – рат пет краљевстава“ представља и пресек најсавременијих научних сазнања о древној цивилизацији. Посебну тежину серији дају и саговорници, међу којима су нека од најугледнијих светских имена у проучавању цивилизације Маја као што је професор Дејвид Фрајдел, емеритус Вашингтонског универзитета у Сент Луису и један од водећих истраживача политичке историје Маја, који већ деценијама руководи ископавањима древног града Вака у Гватемали, као и Дејвид Стјуарт, професор Универзитета у Тексасу и један од људи који су дали пресудан допринос дешифровању хијероглифског писма Маја, захваљујући чему данас много боље разумемо њихове владаре, ратове и династичке односе.
У серији учествују и Оливија Наваро-Фар, која проучава политичку улогу краљица и династичких савеза у свету Маја, посебно у краљевству Вака и династији Каан, затим гватемалски археолог Томас Баријентос, један од водећих истраживача локалитета у Петену, као и Кетрин Рис-Тејлор са Универзитета у Калгарију, позната по истраживањима најранијих урбаних центара и настанка политичких система код Маја. Њихова истраживања, заједно са најновијим археолошким открићима и савременим дигиталним реконструкцијама, чине научну основу на којој почива читава серија.
Rеконструкције градова, битака и владарских дворова настале уз помоћ вештачке интелигенције, али су засноване искључиво на провереним археолошким и историјским доказима. Резултат је документарна прича која древни свет приближава савременом гледаоцу на визуелно упечатљив, али научно утемељен начин.
На крају, серија подсећа и на једну важну чињеницу која се често заборавља. Маје нису нестале. Нестала су њихова велика краљевства, али су њихови народи преживели. Њихови потомци и данас живе широм Мексика и Централне Америке, говоре мајанским језицима и чувају традицију стару хиљадама година. Управо зато прича о Мајама није само прича о пропасти једне цивилизације, већ и о њеној невероватној способности да преживи, прилагоди се и остави неизбрисив траг у историји човечанства.
Антрфиле
Разговор са професором Дејвидом Фрајделом
Владари нису слављени
Више од педесет година учествујете у археолошким истраживањима локалитета Маја, од Козумела и Сероса до Ваке. Шта Вас је у почетку привукло овој цивилизацији и да ли постоји неко откриће из раних дана Вашег рада на терену које Вам је и данас посебно у сећању?
– Археологијом су ме „заразили“ харизматични људи који су ми били ментори, али и сама идеја да можемо да успоставимо везу са људима који су живели хиљадама година пре нас. Када проучавате народ као што су Маје, који је имао писмо и снажну историјску свест, ви сте истовремено и историчар и детектив. Када смо у Ел Перу-Ваки открили краљицу Кабел, моја колегиница Оливија Наваро-Фар пронашла је њен лик на једној малој белој посуди од пећинског камена, такозваној посуди за душу. Краљица је приказана као старица. И данас пред очима имам фотографију на којој Оливија и њена сарадница Гризелда Перез посматрају то лице. Управо је то највећа привилегија овог посла – можемо да видимо те људе и да чујемо њихове речи. Бити археолог је диван позив. На известан начин, сви смо ми путници кроз време.
Дуги низ година руководили сте археолошким истраживањима у Ел Перу-Ваки, граду који у овој серији има важно место захваљујући краљици Кабел. Шта су Ваша истраживања открила о њеној улози као политичког и верског ауторитета?
– Краљица Кабел била је кључна личност режима Каан и најважнији ослонац свог оца, који је предводио освајачке ратове приказане у серији. Краљ Јукном Чин Други имао је изванредног војсковођу у Балах Чан Кавилу из Дос Пиласа, али је управо Кабел била главни стратег. Краљица Кабел била је један од највећих владара у историји Маја. Носила је титулу калоомте, највиши могући ауторитет у политичком систему тог времена.
Серија је описана као својеврсна „Игра престола“ света Маја, у чијем је средишту ривалство Тикала и Калакмула. Који је најубедљивији доказ тог сукоба и колико серија верно одражава оно што данас знамо?
– Један од најважнијих материјалних доказа јесте Олтар 21 у Караколу. На њему је забележен пораз Тикала 562. године, који су нанели краљ Каан Кахк Ти Чич и владар Каракола Јаџав Те Кинич. Овај споменик је посебно значајан зато што представља део званичног монументалног записа саме династије Каракола о њеним владарима и војним победама. Другим речима, реч је о непосредном сведочанству из тог времена које потврђује колико је дуготрајно и жестоко било ривалство ова два краљевства. Поређење са „Игром престола“ добро дочарава размере политичких интрига, савеза и ратова, али морамо имати на уму да је историја Маја и даље област у којој се непрестано долази до нових открића. Археолози и епиграфичари стално допуњују и коригују наша сазнања.
Серија се бави и тиме како су суше и све већи притисак на природне ресурсе поткопали власт владара Маја. Како налази са локалитета као што је Вака повезују политички слом са променама у животној средини?
– Демијен Маркен, који је задужен за археолошка истраживања насеља и ко-директор је нашег пројекта, заједно са својим сарадником Метјуом Рикером, документовао је изузетно развијен систем управљања водом у самом средишту древне Ваке. И друга краљевства Маја располагала су веома сложеним резервоарима и системима за сакупљање кишнице. Суше су реалност на простору некадашњих Маја и данас, као што су биле и у прошлости, и несумњиво су одиграле важну улогу у пропасти градова класичног периода. Али, важно је нагласити да су се Маје са сушама бориле вековима. Упркос том изазову, њихови градови су у многим случајевима опстајали стотинама година. Вака је добар пример за то, јер је била насељена отприлике од 350. године пре нове ере до око 1050. године наше ере. Вака је, пре свега, била трговачки град. Када су се главни трговачки путеви временом померили око седам километара источније, ка месту које данас називамо Пасо де Каваљос, и само становништво је постепено кренуло за њима. То насеље је и даље постојало када је у шеснаестом веку туда прошао Ернан Кортес са својом коњицом. Промене у животној средини биле су веома важан фактор – као што су и данас – али последња епизода серије с правом указује да оне нису биле једини узрок. Подједнако важан био је и недостатак политичке визије владара, што је, заједно са еколошким изазовима, довело до пропасти божанске краљевске власти.
Постоји ли неки будући телевизијски пројекат о Мајама који бисте посебно волели да видите?
– Посебно ме занимају истраживања која се данас спроводе у источном делу Петена, према Кинтана Роу и Џибанчеу, где научници проучавају односе између династије Каан, Петена и северних низија. Волео бих да видим документарне филмове који би се бавили управо тим раним класичним периодом, који није обухваћен овом серијом, као и преткласичним раздобљем и великим локалитетима попут Ел Мирадора, који су изузетно важни, а још увек нису уклопљени у ову ширу историјску причу. Такође бих волео да се снимају филмови о северним низијама, где сам и сам годинама радио. Тамо су Маје своју историју бележиле на другачији начин. Имале су писмо и подизале су споменике, али њихови владари често су били оно што ја називам „невидљивим краљевима“ и „невидљивим краљицама“. То су били веома моћни владари, али нису слављени огромним каменим споменицима као што су то били римски цареви или египатски фараони. Разумевање због чега су поједина друштва Маја одлучила да своје владаре не овековече на тај начин отвара читав низ фасцинантних питања о природи власти, политике и начину на који су људи памтили сопствену историју.
Приредио С. Јокановић
Фотографије: Виасат Хистори