Тврдоглаво слонче се враћа кући

Када нема диносауруса, обре су и афричке дивље ивотиње – деца их обожавају. У луткарској представи Тврдоглаво слонче“ има их а сваком ћошку – џунгле. Цела џунгла стала је у један кофер, а цео кофер један ауто којим позоришна дружина „Весела типчурина“ обилази децу. пак, на почетку свог позоришног ивота представа ће се играти у београдској установи културе „Пароброд“. оћу да знам ко сам! Главни јунак је слонче које не ели да буде слон – објашњава нам лумац Никола Ракочевић, који је редставу осмислио са својим колегом из студентских дана Немањом окићем. – Нервира га што има елике уши, дебело дупе, дугачку урлу и зато бежи од куће. Током ог одметничког пута схвата да није роблем у њему уколико га неко не рихвата таквог какав јесте, већ у ругима. икола и Немања су и режирали „Слончета“ и у њој играју све улоге. На почетку представе, која траје око један сат, они су чувари чаробног кофера, после чега Немања постаје тврдоглаво слонче, а Никола цела менажерија – од магарца и сове до гуштера, мајмуна, газеле и папагаја.

Наставак прочитајте у броју 3120.