NE SAMO O JEZIKU
U lađi za istok, ka spasenju

 

Kako se zove građevina u kojoj će neki od nas dočekati praznik Vaskrsenja Hristovog? Svakako je u pitanju sakralni, a ne svetovni objekat. (Pridev sakralan dolazi nam od latinskog sacralis – koji se tiče svetinje, vere, religije). Dakle, kuda za Vaskrs? Keltski i romanski jezici predlažu grčku reč eklezija (ἐϰϰλησία – sabrati, sazvati), sa kojom je srodna i jevrejska reč za bogomolju – sinagoga (sabor, skupština). Sloveni, Goti i Germani, pak, opredelili su se za crkvu.

I reč crkva dolazi nam iz grčkog, od kyrios – gospodin, gospodar odnosno Gospod. Ako idemo dalje u prošlost i na istok, dolazimo do protoindoevropskog korena keue – doslovno otekao, razrastao u smislu moćan, silan. Sa jedne strane, ova reč se koristi u značenju učitelj (recimo, Isus), a sa druge će dati reč cezar, kajzer odnosno car.

Kiriake oikia – Gospodnja kuća – na istoku Rimskog carstva koristila se u obliku kiriakon (κυριακον), a na Zapadu se, uz eklez(ij)u, javlja i reč bazilika (bazileus oikos – kraljeva, gospodareva kuća).

Ako bismo morali da presudimo koja reč za crkvu je najcrkvenija – uvek ima nekoga kome je to neobično važno –  bilo bi pametno da odgovor potražimo u Svetome pismu. Mesto na kome se okupljaju vernici radi Službe Božije tu se spominje svega dvaput, oba puta u Jevanđelju po Mateju i oba puta u obliku eklezija. Dakle, Kelti i Romani su bili u pravu? Uh, kako im to dopustiti?

Postoje dva rešenja koja bi mogla da pomire sve hrišćane. Reč hram dolazi iz praslovenskog, od reči horm sa značenjem zaklon, zaštita. (Indoevropsko skormo u staronemačkom će dati chirm, ono što je električarima poznato kao širma – zaštitni omotač oko provodnika). Drugo rešenje, koje se već primenjuje ponegde u pravoslavnom svetu, je reč sabor ili, prošireno, saborni hram. Dakle – barem u Beogradu – Saborna crkva bila bi ta (savršena) kuća Gospodnja u kojoj su vernici zaštićeni.

 

Crkvište je zemljište posvećeno verskim obredima, bez obzira da li je na njemu podignut neki hram ili ne.

Porta daleko prevazilazi početno značenje latinske reči porta – vrata. Štaviše, do crkvenih vrata stiže se – kroz portu. Crkveno ili manastirsko dvorište, u kome su zvonik (ako je odvojen) i parohijski dom – stan za sveštenika, kancelarija i svečana sala/trpezarija, zatim kuhinja, razne ostave i, ako je manastir u pitanju, ćelije za monahe/monahinje – ponegde se još uvek naziva prihod – pri vhodu, odnosno prostor pred ulaskom u samu bogomolju.

Portal – u zavisnosti od veličine i značaja crkve, glavni ulaz ukrašen reljefom ili ikonom, najčešće sveca kome je hram posvećen. I na severu i na jugu postoje crkvena vrata, ali samo ona na zapadu se obavezno zovu portal, najlepša su i najsvečanija.

            Priprata ili narteks – crkveno predvorje, često fizički odvojeno od središnjeg dela. U mnogim crkvama  je tu smeštena prodavnica sveća, brojanica, ikonica i ostalih crkvenih potrepština i suvenira. Poneki hramovi imaju i portik – spoljašnju pripratu, jednostavnije, trem.

 

 

Piše: Goran Hadži-Boričić

profesor srpskog jezika i književnosti

 

Opširnije pročitajte u našem štampanom izdanju