У Неменикућама код Сопота откривамо: ко је српска Клеопатра

Село са мање од две хиљаде становника ушушкало се подно Космаја. А испред цркве посвећене апосто-лима Петру и Павлу, тач-није испред чесме у порти, отегао се ред. Старешина храма вели да је овако готово стално. Неко долази да са чувене Клеопатрине чесме заити ‘ладне воде, други кажу да је она ле-ковита, нарочито за бубреге, па су по такву воду дошли. Ко год да је којим поводом дошао, ако је. Јер, вода је права планинска – хладна и питка.О чесми и води који ред касније. Храм је старији, а и памти доста, па је ред да њему дамо предност. Када су настале ове фотографије отац Горан Лукић, старешина храма, овако је причао о његовој и народној светињи: – Бурну историју има не само овај храм, село, него и читав крај. Некада је овде била црква-брвнара, говори-мо о половини шеснаестог столећа, и око ње се сакупљао народ читавог краја јер је била једина у околини. Прва позната личност везана за ту цркву је Арсеније Чарнојевић, који је са збегом овде заноћио с јесени 1690. Он је одавде прешао преко Саве, стигли су потом Турци и цркву-брв-нару спалили, али и околне манасти-ре: Павловац, Кастељан и Тресије.

Наставак прочитајте у броју 3175.