КАФАНЕ И МЕХАНЕ СТАРОГ БЕОГРАДА
У њима је пулсирао живот престонице

У ретким записима који су посвећени кафани и кафанском животу, извесни Прокопије, византински писац и путописац из шестог века, описујући тадашњи Сингидунум (Београд), посебно се осврнуо на крчме, зване пандокеоне у којима се водио буран живот. Пандокеоне су биле четвороугаони објекти на спрат, са двориштем у чијем средишту се налазила чесма, док је у дну била просторија у којој се служило различито пиће и јело за госте.

Око 1536. године Београд добија караван-сарај султана Сулејмана. Посебан допринос ширењу београдске чаршије, дао је Мехмед-паша Јахјапашић који је свој караван-сарај саградио 1548. године у име хуманости. То је био такозвани имарет са сиротињском кухињом и бесплатним одајама за путнике намернике, наводи наш саговорник и додаје:

– У том периоду Београд је имао и ханове, који су били комфорнији и користили су се за вишедневни боравак. Највећи број механа и кафана у Београду отвара се крајем 19. и почетком 20. столећа, а по неким статистичким проценама, град је на прелазу између два века имао на сваких 50 становника по једну кафану– вели др Голубовић.

Он напомиње да се гостионице у Србији јављају у средњем веку, између осталог, поред манастира, као део манастирског комплекса где су одседали путници намерници на пропутовањима, као и трговци, гости манастира, али и сиротиња. Гостионице су имале различиту улогу и намену, и у складу са тим звале су се свратиште, конак, касније хотел, крчма, механа, кафана, ресторан…

На питање шта се променило са појавом кафана у нашој престоници, др Голубовић одговара:

– Променио се  начин живота. У кафанама су се људи дружили, играли карте или читали новине. Долазили су ту и због добре песме и музике. Кафане су биле и биоскопске дворане, али и сцена за добру позоришну представу. У њима су се склапали и уносни послови. Кафане су биле адвокатске канцеларије и седишта парничара. Такође, остало је записано да су у кафанама договорене многе политичке одлуке, посебно у периоду између два светска рата.

Кнез Милош Обреновић је по доласку из Крагујевца у Београд, 1830. године, имао „своју“ кафану у коју је радо навраћао. Његов омиљени кутак била је „Варош капија“. Постоје записи да је Милош сваког јутра излазио из конака и долазио у ову кафану, познату по добро „печеној“ кафи. Милош је испијао и по десетак кафа, док су се за то време пред њим ређали службеници са извештајима.

 

Пише Јасмина Вујадиновић Цвјетковић

Опширније прочитајте у нашем штампаном издању