У походе родној груди Шантића и Дучића: Tребиње

Једне поетске вечери посвећене Алекси Шантићу међу члановима „Удружења пензионера просветних радника“ и „Комшија на ћошку“, пензионера Општине Стари град, родила се идеја за ходочасничко-поклоничко путовање у дичну, православну Херцеговину и посету Мостару, Требињу, Невесињу, Горажду и свим српским светињама, којих на овом подручју има на сваком кораку… Учесници су се вратили пуни емоција и утисака, дирнути, тужни, надахнути, потресени, поносни…

Нови дан је почео са сунцем и пратио нас је све време обиласка Требиња и његових знаменитости. Најпре брдо Црквине и Храм-маузолеј Херцеговачка Грачаница посвећен Јовану Дучићу, а ту и почивају његове кости, као што је песник и изразио да жели у свом завештању. У зиду цркве натпис ћирилицом: Јован Дучић – песник. Тиме је све речено јер ми познајемо његово дело, многе његове песме дубоко раз-умемо и знамо напамет. Ту је и амфитеатар са фантастичном панорамом ка граду и видиковцем који је нестваран.Поглед на вијугаву реку Требишницу и Деланагићев камени мост, дело Мехмед Паше Соколовића. Храм Херцеговачка Грачаница посвећен је празнику Преображење и грађен по узору на косовску Грачаницу, али није његова верна копија.

Наставак прочитајте у броју 3160.